Oslobađanje Kosova od ratnih „heroja“ | Izbor iz štampe | DW | 30.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Oslobađanje Kosova od ratnih „heroja“

Vođe OVK jednostavno su prešle iz rata u politiku u kojoj otada vode glavnu reč. Narod ih odavno mrzi – ali zbog korupcije. Sada se, možda poslednji put, javlja šansa da se razjasni krivica za ratne zločine, piše štampa.

„Klint Vilijamson je i tužilac i diplomata“, piše Zidojče cajtung (Minhen) „i kao takav, on je uvežban u kontroli sopstvenih emocija. Ali, onima koji su ga u utorak videli u Briselu, lako su mogli da primete da u njemu – kuva. Trebalo mu je petnaestak minuta da prisutnima pročita izjavu u kojoj izveštava o povredama ljudskih prava na Kosovu, ali i o, kako je rekao, neobičnoj, besprimernoj situaciji u međunarodnom pravu. Pre tri godine su svih 27 zemalja koje učestvuju u misiji Euleks odlučile da formiraju tim za istragu zločina počinjenih na Kosovu posle 1999. [...] Vilijamsonu su data opsežna ovlašćenja a dobio je i mandat da formuliše optužnice. Ali, on kaže da je razočaran zbog toga što ni danas nema funkcionalnog suda kome bi te optužnice mogle da se predaju. Dugo najavljivani specijalni tribunal za Kosovo još nije formiran. Vilijamsona to čudi, jer optužbe se ne odnose samo na uobičajene delikte vodećih ličnosti bivše OVK, već postoji i sumnja da su počinjeni zločini protiv čovečnosti.“

Minhenski dnevnik nastavlja: „Polazište u istrazi je bio izveštaj bivšeg švajcarskog poslanika Saveta Evrope Dika Martija iz 2011. godine. Vilijamson je trebalo da ga proveri prema kriterijuma državnog tužioca. Ono što je našao, predstavlja jeziv spektar političkog nasilja: ubistva, otmice, uklanjanje političkih protivnika, ilegalna hapšenja u logorima na Kosovu i u Albaniji, seksualno nasilje, druge forme neljudskog ponašanja, progon osoba iz njihovih kuća i opština, skrnavljenje i uništavanje crkava i drugih verskih mesta. Žrtve su uglavnom bile Srbi i Romi. Vilijamson nije naveo imena odgovornih. Ali, jasno je da će njegov izveštaj prouzrokovati političke turbulencije na Kosovu.“

„U jednoj stvari se Vilijamson diskretno distancirao od Martijevog izveštaja. Marti je kritikovao to što su međunarodni akteri zbog kratkoročnog stabilizovanja situacije zatvarali oči (pred zločinima UČK). Vilijamson nije prihvatio tu neuvijenu kritiku na račun EU i NATO. On naglašava da nema na umu generalni obračun sa OVK. Jer, baš za to su ga optužili u Prištini. Pojasnio je još i da je istraživao konkretne zločinačke radnje a ne političku pozadinu događaja. Kakve će to optužbe biti, ostaje da se vidi tek kada se formira Specijalni tribunal...“

Komentator austrijskog dnevnika Prese (Beč) smatra da je na Kosovu suviše dugo trajalo „sunčanje pod zracima navodnog pravednog građanskog rata u kojem su ratni zločini nešto nezamislivo. Na Kosovu se situacija još i zaoštrila kada su vodeće ličnosti OVK jednostavno prešle iz rata u politiku – u kojoj otada vode glavnu reč. Narod ih odavno mrzi – ali zbog korupcije. Sada se, možda i poslednji put, javlja šansa da se individualna krivica za ratne zločine razjasni pred sudom. To će za mnoge građane Kosova biti bolan proces – ali on je neophodan za društvo.“

Bildergalerie Kosovo Krieg 15 Jahre Holbrooke

Ipak se ne dira u samu "misiju" OVK. Na fotografiji iz 1999. je američki diplomata Holbruk sa jednim borcem OVK

Švajcarski Tagesancajger (Cirih) piše da „nisu svi kosovski Albanci bili žrtve rata. Više vođa pobunjenika su neposredno posle rata otimali Srbe, ubijali Rome, ućutkivali kritički raspoložene Albance. Oni koji su se suprotstavljali tim ljudima morali su da strahuju za svoj život. Svedoci su ubijani, dokazi su uništavani. Većina osumnjičenih za ratne zločine je devedesetih živela u Švajcarskoj; bili su to pripadnici takozvane švajcarske veze koji su profitirali od svoje gotovo mitske aure oslobodilaca. [...] Sada međunarodna zajednica mora da dela, sada treba pre svega zaštititi svedoke i tu i Švajcarska treba da pruži svoj doprinos. Zapad je 1999. oslobodio Kosovo od represije Beograda. Sada sledi drugo oslobađanje mlade balkanske republike – ovaj put od heroja slobode koji su u zanosu rata narušili ugled svoje zemlje.“

A dnevnik Bazler cajtung (Bazel) konstatuje da su „temelji za formiranje Specijalnog suda – postavljeni. Kosovski parlament je u aprilu doneo rezoluciju kojom se predviđa tesna saradnja sa misijom Euleks i međunarodnim pravosudnim organima. Evropska unija – prema navodima diplomata – namerava da za to izdvoji 170 miliona evra. Vilijamson je jasno naznačio da je njegov tim ispitao stotine svedoka koji bi mogli da pomognu da se rasvetli sudbina oko 500 Srba i Roma otetih za vreme rata. Pri tome je zaštita svedoka na Kosovu bolna tema. Prema jednom izveštaju Saveta Evrope, zastrašivanje svedoka ratnih zločina je bilo česta pojava. Bivše vođe pobunjenika OVK danas drže u rukama poluge vlasti i sprečavaju obuhvatnu istragu. To, kako kaže Vilijamson, baca senku na čitavo kosovsko društvo.“

„Kosovska vlada premijera Tačija je u uzdržanoj reakciji izrazila spremnost da podrži rad međunarodnog pravosuđa. Političarima u Prištini ništa drugo nije ni preostalo, jer ih budnim okom posmatraju EU i SAD. Vilijamson nije pominjao imena osoba koje treba da budu optužene. No, rekao je da su u pitanju uglavnom vođe OVK o kojima se govori i u izveštaju Dika Martija. Marti je tada označio Hašima Tačija kao vođu bande slične mafiji. Članovi te grupe su, po njegovim rečima, Tačijev šef tajne službe, Kadri Veseli, blagajnik OVK Džavit Haliti i šef generalštaba pobunjeničke armije Azem Sila. Sva trojica su devedesetih živeli u Švajcarskoj“, dodaje švajcarski list.