1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Osiromašeni uranijum, tihi ubica u BiH

Pogubnom uticaju osiromašenog uranijuma izloženo je 15 lokacija u Bosni i Hercegovini. Srbi iz Hadžića četiri puta više umiru od raka u odnosu na ostale stanovnike. Niko se u BiH ozbiljno ne bavi ovim fenomenom.

default

Sarajevo

Posle reintegracije teritorija u BiH se oko 5.000 Srba iz Hadžića preselilo u Bratunac. Tek kada su u neobično velikoj brojnosti počeli da umiru od raka shvatili su da nešto nije u redu. Kako se niko nije bavio istraživanjima, Hadžićani su sami vodili evidenciju o smrtnosti među populacijom koja se doselila u Bratunac, u koju se ubraja i jedan broj onih koji su došli iz Zenice.

Prof. Dr. Lamija Tanovićvon der Universität Sarajevo

Prof. Dr. Lamija Tanović

„Mislim da je blizu 800 ljudi ovde umrlo od raka i to na osnovu naših evidencija koje smo dobijali od domova zdravlja, crkve i sveštenika, jer sveštenik u matični karton umrlih unosi od čega je ko umro“, kaže Vido Banduka, pomoćnik načelnika Opštine Bratunac i bivši stanovnik Hadžića.

„Podatak koji je na jednom saslušanju iznela Slavica Jovanović, direktorka Doma zdravlja u Bratuncu jeste da je, otprilike, oko četiri puta više oboljenja kod ljudi koji su došli iz Hadžića, nego kod onih iz Bratunca“, kaže Jelina Đurković, koja je 2005. godine predsedavala Komisijom za istraživanje posledica radijacije osiromašenog uranijuma.

Osiromašeni uranijum kao suvenir

Stanovnici Hadžića, koji su doživeli napade NATO na položaje Vojske Republike Srpske, nisu imali pojma sa kakvom se opasnošću susreću. Oni su čak municiju sa osiromašenim uranijem sakupljali i držali u kućama kao suvenire.

Zentrum von Hadzici in Bosnien-Herzegowina

Hadžići

„Znam da je i kod mene stajala u kancelariji kao suvenir. Svi su to sakupljali, ne znajući o čemu se radi i niko tada nije ni razmišljao o tome“, priseća se Vido Banduka.

Stanovništvo je i tokom napada, kao i kasnije, bralo letinu, napasalo stoku i pilo vodu na području koje je gađano ovom municijom. Za opasnost, kojoj su bili izloženi, kaže Banduka, saznali su kasnije, a tada je bilo već kasno.

Potencijalne žrtve prepuštene same sebi

Koliko je opasan uticaj ovog teškog i radioaktivnog metala, čije dejstvo je tek 40 odsto manje od uranijuma koji se koristi u nuklearnim elektranama, pojašnjava profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Sarajevu Lamija Tanović.

„Ko dođe u kontakt sa dijelovima streljiva može imati ozbiljne posljedice. Daleko je najteži oblik dejstva osiromašenog uranija na zdravlje kada se udišu te fine uranove pare, koje se stručno nazivaju aerosol. To je fina uranova magla. Ona se razvija kada zrno pogodi cilj. Tada se razvija velika temperatura od 1200 stepeni, a uran sagorijeva na 700 stepeni. Onda se stvara ogromna količina tih uranovih para, koje imaju jako sitne čestice i one se šire na širokom području I kontaminiraju ga. Kada se te čestice udahnu, ili se kroz vodu I hranu unesu u organizam, to je jako opasno.”

Suchen nach Uranspuren in Kosovo

Istraživanja na terenu


“Na teritoriji Bosne i Hercegovine je ispaljeno oko četiri i po tone municije sa osiromašenim urnijem, alisu i bojeve glave raketa su također imale vrhove od osiromašenog uranija. Institut za genetički inžinjering iz Sarajeva je utvrdio da postoje poremećaji hromozoma. Dakle, bilo je rezultata istraživanja, kao i posljedica. Međutim, političari vam to neće priznati, jer su odštete za umrle vojnike, koji su bili ovdje tokom ratova na Balkanu, ogromne. I kada to  dođe do politike, onda to ona minimizira i stopira”, priča Jelina Đurković.

Sve se radilo da se dokaže da nije tako?

U Anketnom odboru za istraživanje posledica prisustva osiromašenog uranijuma, formiranoj 2000. godine, bio je i Vido Banduka. Njegov dojam je da se sve uradilo da se ta tema i problem ne tretiraju na pravi način. „Kada sam ja bio član Anketnog odbora, imao sam osjećaj da većina ljudi i stručnjaka radila protiv toga. Ustvari, sve se radilo da se dokaže da to nije tako i da nije opasno“, naglašava Banduka.

Jelina Đurković je 2005. godine, tokom devet meseci,  predsedavala Komisijom za istraživanje posledica radijacije osiromašenog uranijuma. U izveštaju koji je napravljen iznesene su posledice i data uputstva šta treba da se uradi. Ona kaže da se taj izveštaj negde zagubio i da se do njega danas ne može doći. „Svi se žale kako ne mogu da dođu do izvještaja. Naš sekretar je taj izvještaj morao arhivirati. To znači da ga je neko sklonio, a čija je to bila sugestija i nalog, to ja ne znam“, kaže u razgovoru za DW Jelina Đurković.

Symbolbild Landleben Gemüse

Zatrovana hrana?

Zavod za javno zdravstvo FBiH je na teritoriji Hadžića ispitivao prisustvo osiromašenog uranijuma u podzemnim vodama, jer je faza poluraspada ovog teškog metala četiri i po miliona godina i on trajno predstavlja pretnju po zdravlje stanovnika na tom području.

„Poslednja ispitivanja su vođena 2010. i 2011. godine. Ona su pokazala da ne postoji prisustvo osiromašenog uranija u podzemnim vodama oko Tehničko-remontnog zavoda Hadžići“, rekao je Alfred Vidić iz Instituta za zaštitu od jonizirajućeg zračenja pri Zavodu za javno zdravstvo FBiH.      

Agonija se nastavlja

Danas u Bratuncu živi oko 2.000 ljudi iz Hadžića. Ono što ih izdvaja od ostalih stanovnika ovog grada jeste činjenica da i danas u znatno većem broju od lokalnog stanovništva umiru od malignih oboljenja. „Odgovorno tvrdim da i danas od 100 stanovnika više od 50 odsto njih umire od raka“, kaže Vido Banduka. 

Stanovnici Hadžića, kako oni u Bratuncu, tako i oni u Hadžićima i danas žive u strahu od posledica po sopstveno zdravlje. Rešenje agonije i straha sa kojima su suočeni nastavlja se, jer, kako ističu, država ništa ne preduzima. 

“Radi se o tome da je potrebno napraviti veoma ozbiljna istraživanja za koja, bojim se, stanje istraživačkog sektora kod nas gotovo da i nije u stanju da takvo šta organizuje”, navodi profesor Lamija Tanović.

Autor: Faruk Šabanović
Redakcija: Jakov Leon