1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Osam sati nedeljno za roditelje?

Predlog da mladi roditelji treba da rade 32 umesto 40 sati nedeljno nam samo govori da trenutno roditelji koji rade puno radno vreme nemaju vremena za porodicu, jedan je od komentara današnje nemačke štampe.

Manuela Švezig je novopečena ministarka za porodičnu politiku iz redova socijaldemokrata. Kao i mnogi građani, i ona balansira obaveze u nemačkoj vladi i brigu o svom šestogodišnjem sinu. Sada je uzburkala strasti jednim intervjuom u Bildu, najtiražnijem tabloidu Evrope. „Želim da iznova definišemo pojam punog radnog vremena za porodice“, izjavila je ministarka. „To ne bi trebalo da znači radnu nedelju od 40 sati plus prekovremeni rad. Umesto toga, pod punim radnim vremenom trebalo bi podrazumevati 32 sata nedeljno, da bi zaposleni mogao da se posveti i porodici.“ Drugim rečima, roditelji male dece koji rade 20 odsto manje, imali bi istu platu kao radnici koji rade pet punih smena.

Predlog Švezigove je uzburkao strasti – najpre su se pobunili koalicioni partneri iz bavarske stranke CSU jer „radno vreme ne može tako da se pretumbava“. Zatim je udruženje nemačkih poslodavaca saopštilo je da im „ne trebaju strogi državni propisi o radnom vremenu“, a po računici nemačkog Instituta za istraživanje privrede, sistem u kojem oba roditelja rade samo 32 sata i dobijaju ostatak plate od države koštao bi budžet 140 miliona evra, a ti troškovi bi kasnije porasli. Ipak, najvažniji znak da od zamisli Švezigove neće biti ništa je reakcija portparola Vlade (što praktično znači Angele Merkel) Štefana Zajberta – on je naglasio da država sigurno neće finansirati tu ideju, i predlog ministarke nazvao „ličnim doprinosom debati.“ Kako piše Noje osnabriker cajtung, „kancelarka je iskoristila priliku da odmah pokaže koleginici iz vlade ko je glavni“.

Pred ovakvom reakcijom, ministarka Švezig je morala da donekle relativizuje svoju izjavu. Ona je priznala da njena ideja o porodičnom radnom vremenu još uvek daleko od realizacije. Umesto toga, koncentrisala se na poteze koje su koalicioni partneri već prihvatili: „Porodično radno vreme je vizija, a prvi korak će biti povećanje roditeljskog dodatka, na taj način želimo da nadoknadimo finansijske gubitke kada se majka i otac odluče da radno skraćeno radno vreme zbog dece.“

„Predlog nam samo govori da trenutno roditelji koji rade puno radno vreme nemaju vremena za porodicu“, piše ugledni Frankfurter algemajne cajtung. „Uspešno spajanje posla i porodice je obična himera. To odavno znaju mnoge porodice u Nemačkoj, a sada zna i ministarka. Razlika je u tome što Švezigova sada želi da spoji malo manje rada i malo više porodice.“ Švercvelder bote se pita – „otkud pare!?“ Komentatora Merkiše odercajtunga kao da porodica i ne zanima. On piše da neko mora i da radi, te da ministarkin predlog ne može da se finansira. „Jedino što država zaista može da uradi je da obezbedi dovoljno vrtićkih mesta u svakom mestu, i to za decu različitih uzrasta.“ Odgovor bi mogao da se nađe u Manhajmer morgenu gde piše da je predlog, ma koliko nerealan bio, pogodio pravu žicu. „Vreme je za zaposlene očeve i majke najdragoceniji resurs. Izgradnja vrtića je važna, ali ne želi svako da mu se stranci od zore do mraka brinu o detetu. Mnogi bi hteli da se više brinu o deci, a manje o poslu.“

Manuela Schwesig Familienministerin

Manuela Švezig odmah iznela ambicioznu ideju

Kelner štat ancajger piše da ministarkin predlog izgleda ambiciozno i nerealno, kao da još sedi u opozicionoj klupi, a ne u Vladi. „Koalicioni ugovor ove vlade već predviđa povećanje roditeljskog dodatka za one koji ne rade puno radno vreme. Tu Švezigova treba da smisli konkretan zakonski predlog. E onda može da filozofira o svojim vizijama.“ A na viziji će i ostati – nažalost, piše Nojes dojčland. „Fleksibilno radno vreme je u principu moguće u gotovo svakoj firmi, ali to po pravilu podrazumeva samo da podređeni u svakom trenutku moraju biti dostupni za svog šefa. A mnoge majke i očevi takvu dostupnost ne mogu da priušte jer na drugoj strani imaju kruta radna vremena vrtića i dnevnih boravaka u školama. Takvima ostaje samo da rade polovinu ili dve trećine radnog vremena, i samim tim zarađuju mnogo manje, što će se odraziti i na penziju. Teško da će se to promeniti tokom mandata Manuele Švezig.“

A nije da nema obećanja i pokušaja da se život porodice olakša, makar finansijski. Badiše nojeste nahrihten navodi neke mere: vrtićka mesta na koja sada svi imaju zakonsko pravo (iako u nekim gradovima nema dovoljno mesta), celodnevna škola i dnevni boravak, roditeljski i dečiji dodatak… „Sada još treba i da roditelji rade 32 sata nedeljno. To bi bilo previše državne dobrote“, piše list. Noje tag se osvrće i na rak-ranu Nemačke – natalitet, koji se, prema mišljenju kolumniste ovog lista, ne može kupiti novcem. „Svi pokušaji do sada bili su neplodni. Nemačka je po natalitetu na poslednjem mestu u EU. I budući roditelji treba da se zapitaju da li je zaista finansijsko stanje odlučujuće. Ako jeste, onda je ovo zaista siromašna zemlja.“

Priredio: Darko Janjević / nr
Odg. urednik: Nemanja Rujević