Osam godina od pogibije Borisa Trajkovskog

Porodice poginulih i predstavnici makedonske vlade obeležiće godišnjicu pogibije u Skoplju, a delegacija u kojoj su makedonski ministar odbrane Fatmir Besimi, ministar obrazovanja Panče Kralev i prestavnici porodica poginulih, položiće cveće na mestu gde je pao avion.

Ni posle osam godina nije sasvim jasno pod kakvim okolnostima je pao avion tipa Kinger u kome je bio predsednik Trajkovski. Zvanično, prema izveštaju tužioca BiH Salka Bogića, u pitanju je greška pilota. Zbog mnogih nejasnih delova ovog izveštaja a pre svega zbog sprečavanja uvida i istrage na licu mesta, vlada Makedonije je formirala komisiju koja i dalje ispituje taj slučaj.

Propusti u izveštaju

U izveštaju koji bi ovih dana trebao da bude usvojen u Vladi, ukazuje se na nekoliko propusta dosadašnjih istražitelja. Između ostalog, reč je o nemogućnosti rekonstrukcije leta zbog uništenih dokaza, nejasan je prikaz putanje leta kao i uzroci požara u avionu u kojem je izgorelo i telo makedonskog predsednika.

Kontroverze leta u knjizi opisuje i Zoran Dorevski koji je u vreme pada Kingera bio funkcioner uprave za bezbednost u Ministarstvu unutrašnjih poslova Makedonije. On smatra da je nemoguće da se temperatura razvije do 1.500 stepeni u kabini u kojoj je od devet putnika u pepeo pretvoreno samo telo predsednika Trajkovskog, dok je telo njegovog telohranitelja manje izgorelo. Ostali putnici jesu bili zahvaćeni požarom, ali u bitno manjoj meri.

"Velika je kontroverza zašto je požar delovao selektivno. I pored toga što su predsednik Trajkovski i njegov telohranitelj sedeli dalje jednog od drugog oni su najviše stradali u požaru“, objasnio je Dorevski u emisiji ,,KOD“. Dorevski je rekao da sumnja da su ova dva tela spaljena zbog fizičke sličnosti, čime je ukazao da požar nije nastao od kerozina ili eksplozije u avionu nego zbog drugih razloga.

Nerazjašnjeni propusti

Makedonski pilot u penziji Kiril Kaevski koji je svojevremeno pilotirao avionom koji je pao, smatra da neobjašnjivom činjenicu da avion nije svo vreme imao signal potrebnih uređaja za pokazivanje udaljenosti od aerodroma, te da je nejasno zbog čega je pilot izgubio visinu od tri milje usled čega se prerano spustio.

Krim tehničar koji je rukovodio makedonskim timom za vreme uviđaja u BiH, Kiril Stankovski smatra da je teoretski moguće uklanjanje dokaza sa terena, ali da ipak veruje da SFOR to nije učinio: ,,Postoje propusti ali još uvek ne znamo zašto je do njih došlo. Makedonski tim nije učestvovao u istragama na terenu nego samo u identifikaciji“, rekao je Stankovski.

Bosanske vlasti su 2004. makedonskim vlastima predale izveštaj o nesreći, za koji su makedonski i bosanski mediji pisali da napravljen prema potrebama SFORA koji je tada kontrolisao nebo nad Mostarom kao i okolni teren.

Vojnici SFOR-a su odmah nakon nesreće blokirali sve prilaze mestu gde je avion pao sa objašnjenjem da je pristup opasan zbog mogućih mina.

Otvaranje nove istrage

Komisija koja istražuje uzroke pada aviona smatra da će vlada prihvatiti njihov izveštaj koji bi nakon toga trebalo da bude dostavljen javnom tužiocu koji bi mogao da otvori novu istragu. Do sada je republički javni tužilac Ljubčo Švrgovski odbijao otvaranje istrage zbog nepostojanja novih dokaza.

Nedavno je makedonska ministarka unutrašnjih poslova Gordana Jankulovska izjavila da okolnosti pod kojima je poginuo Boris Trajkovski ukazuju na mogućnost atentata, ali nije objasnila motiv niti navela počinioce atentata.

Izjavu o mogućem atentatu je prvi put 2007. pomenuo skopski advokat Ignjat Pančevski koji smatra da su avion u kojim je bio predsednik srušili avioni „lovci“. Ove tvrdnje do danas nisu potkrepljene dokazima.

Boris Trajkovski je bio drugi predsednik u nezavisnoj Makedoniji koji je tu funkciju obavljao od 1999. do 2004. Zaslužan je za približavanje Makedonije evroatlanskim integracijama kao i za uspešno rešavanje međuetničke krize 200. i potpisivanje Ohridskog okvirnog dogovora.

beta/zbs/ijl