Oružje - cenjena kineska roba | Politika | DW | 18.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Oružje - cenjena kineska roba

Kina je postala peta zemlja u svetu po izvozu oružja, saopštio je švedski institut za mir SIPRI. Globalno naoružavanje je i dalje jedna od najunosnijih delatnosti i na finansijskom i na strateškom planu

Ovo je gotovo istorijski skok na rang-listi – prvi put po završetku Hladnog rata, pojavila se nova zemlja u velikoj petorki izvoznika oružja. To je Kina – a iz prvih pet je ispala - Velika Britanija. Kina je u poslednjih pet godina povećala svoj izvoz za 162 odsto u poređenju sa periodom od 2003. do 2007. godine. Obim trgovine oružjem u svetu se povećao za 17 odsto. To se odrazilo i na udeo Kine koji se sa dva povećao na pet procenata. Pri tome najveći deo kineskih isporuka ostaje u regionu – 74 odsto tog oružja kupuju države Azije i Okeanije.

Kineske rakete spremne za izvoz

Kineske rakete spremne za izvoz

Kina nalazi kupce u Aziji

Čak 55 odsto kineskog oružja kupuje Pakistan. Peking već dugo nastoji da pojača prodaju u toj zemlji – što je mogućnost da se Pakistanu pruži podrška u trci u naoružavanju sa susednom Indijom. To je pokazatelj da Kina sledi i strateške a ne samo finansijske interese u prodaji oružja. Analitičar agencije SIPRI Paul Holtom kaže da kineski uspon na rang-listi izvoznika oružja i jeste plod povećane potražnje u Pakistanu. Ali, on ukazuje i na čitavu seriju novih ugovora koja je Kini obezbedila položaj najbitnijeg snabdevača čitavog niza država, među kojima su Mjanmar i Bangladeš.

Prvih pet

Evo i kompletne liste prvih pet izvoznika – prema udelu u svetskom izvozu oružja - kao i njihovih najvažnijih kupaca:

1. SAD 30% - Južna Koreja (12%), Australija (10%), Ujedinjeni Arapski Emirati (7%)

2. Rusija 26% - Indija (35%), Kina (15%), Alžir (14%)

3. Nemačka 7% - Grčka (10%), Južna Koreja (10%), Španija (8%)

4. Francuska 6% - Singapur (21%), Kina (12%), Maroko (10%)

5. Kina 5% - Pakistan (55%), Mjanmar (8%), Bangladeš (7%)

Optužbe za kopiranje tuđe tehnologije

Zanimljivo je da je Kina i jedan od najvažnijih kupaca oružja u dva slučaja (od Rusije i Francuske). To podstiče na zaključak da Kina najmodernije oružje ipak mora da kupuje od drugih (dok sama prodaje zastarelo), a neki u tome vide i mogućnost da Kina kopira naprednu tehnologiju. Tako je, na primer, internet-portal nedeljnika Cajt svom članku o najnovijoj rang-listi izvoznika oružja dao naslov „Kineska industrija oružja cveta sa plagijatima“. Tu se navodi da kineski proizvodi „veoma podsećaju“ na američke, na primer, oklopni džip firme China North Industries Corporation (Norinco). On izgleda slično američkom terenskom vozilu HMMWV (Hamvi), a tu su i jedan raketni bacač i jedna bespilotna letilica koja “izgleda kao američka tipa Predator”.

Indija se naoružava do zuba

Kina u svakom slučaju želi da smanji sopstvenu zavisnost od stranog oružja. I to čini krupnim koracima: U periodu između 2003. i 2007, ta zemlja je bila neprikosnovena na prvom mestu liste uvoznika oružja. Na aktuelnoj rang-listi je druga, nakon što je smanjila uvoz za 47 procenata. Istovremeno je Indija povećala uvoz za čitavih 59 odsto, postavši glavni svetski uvoznik oružja. Pram izveštaju SIPRI, indijska armija je poboljšala pre svega svoju udarnu moć dugog dometa. Tako je kupila više od sto ruskih borbenih aviona tipa Suhoj 30MKI, tri radarska izviđačka aviona i jednu atomsku podmornicu.

Evropske zemlje nemaju (ni) za oružje

Nemačka podmornica u grčkoj floti

Nemačka podmornica u grčkoj floti

Analiza SIPRI iznela je na videlo još neke zanimljivosti: Tako je, na primer, uvoz oružja u evropskim zemljama opao za 20 odsto. Švedski institut razlog tome vidi u lošoj ekonomskoj situaciji mnogih evropskih zemalja. Tako su Italija i Holandija odustale od planiranih narudžbi borbenih aviona, a Portugalija je nedavno kupila kontingent aviona tipa F-16 koji već sada nastoji da proda što pre može. Grčka je smanjila uvoz oružja za 61 odsto, i tako na rang-listi uvoznika pala sa četvrtog na 15. mesto. Drastično je porastao i uvoz oružja u zemljama Severne Afrike – za 350 odsto. Najvažniji kupci su Alžir i Maroko. I, konačno, najveći izvozni „hit“ su bespilotne letilice: 12 zemalja je prodalo ukupno 353 takve letilice 31-oj državi. Njihov najvažniji proizvođač je Izrael (114 komada), a slede SAD (76 komada) i Italija (50 komada). Inače, Kipar koji upravo sprovodi program finansijske sanacije najviše oružja je kupio od - Nemačke.

Trka se nastavlja unedogled

Ambiciozno poslovanje Kine na tržištu oružja usmereno je pre svega protiv SAD. Američki predsednik Barak Obama je fokus američke spoljne politike premestio na pacifički region. Vašington već decenijama održava vojne baze u Japanu i Južnoj Koreji, a američka mornarica je proteklih godina održala više zajedničkih manevara sa vojskama Vijetnama i Filipina. Kina je više puta upozorila SAD da se ne mešaju u politiku regiona. Sve to ukazuje da će proizvodnja i kupovina oružja i tokom narednih godina nesmiljeno cvetati. Tu malo šta može da učini i najnovije dvonedeljno zasedanje Ujedinjenih nacija (početak: 18. mart) sa ciljem da se smanji trgovina oružjem u svetu.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Ivan Đerković