Ortakluk čoveka i ptice

Jedan sakupljač meda iz naroda Jao šeta savanom na severu Mozambika. „Brrrrrrr-hm“, doziva čovek. Ovim karakterističnim zvukom priziva svog „ortaka“ u potrazi za medom. Ptica veliki medovođa se odaziva i ubrzo pojavljuje da odvede čoveka do staništa pčela. Ptica leti od drveta do drveta, čekajući da je čovek stigne, sve dok zajedno ne dođu do pčelinjaka gde svako dobija svoju nagradu – čoveku med, a ptici pčelinji vosak od kojeg je napravljeno saće.

„Medovođa zbog pčela koje divlje ubadaju teško sam može da dođe do voska“, kaže zoološkinja Kler Spotisvud sa Univerziteta u južnoafričkom Kejptaunu. „Ljudi, s druge strane, vole med i znaju kako da primire pčele vatrom i dimom. Onda sekirama mogu da otvore pukotine u drveću i izvade saće puno meda. Na kraju medovođi ostavljaju vosak, a ljudi dobiju med.“

Fenomen se u biologiji zove mutualizam – dve različite vrste sarađuju na obostranu korist. Već je dugo poznato da su medovođe u afričkim savanama naučile da je saradnja sa ljudima korisna. Ali sada je Kler Spotisvud u jednoj studiji pokazala koliki je značaj dobre komunikacije čoveka i ptice. „Sakupljači meda tokom potrage koriste posebni zov kako bi signalizirali medovođama da su spremni da ih slede. Time ptica može da odredi ko joj je dobar partner“, kaže naučnica.

Stara tradicija

Kler Spotisvud je izvela praktične oglede zajedno sa pripadnicima naroda Jao. Zamolila ih je da u potrazi za medom nekada prosto uzvikuju razna imena, a nekada primene poseban zov koji se može transkribovati kao „brrrrrrr-hm“. Pokazalo se da specijalni zov u dve trećine slučajeva privuče medovođu – dvostruko češće nego drugi pozivi. Takođe, sa „brrrrrrr-hm“ je čak tri puta veća šansa da se na kraju pronađe pčelinjak.

Spotisvud je pokušala od plemena da sazna otkud ima baš ovaj zov. „Svi su mi rekli da su to čuli od svojih očeva. A oni od svojih. Svako tako radi. Ne isplati se uopšte koristiti drugačiji zov jer je onda manja šansa da se dođe do pčela. Ne znamo kako je isprva nastao ovaj poziv. To je stara tradicija, duboko ukorenjena u kulturu naroda Jao.“

Veliki medovođa obitava u mnogim predelima savana južno od Sahare. Ali, za razliku od ptice, zov nije svuda raspoređen. Recimo narod Hadza u Tanzaniji koristi zvižduk kako bi prizvao medovođu. Kler Spotisvud zato namerava da u narednoj studiji ispita kako su se razvile različite kulture dozivanja. I kako je medovođa naučio koji zov treba da sledi.