Organska hrana preskupa?

Nemačka je, odmah posle Sjedinjenih Država, na drugom mestu u svetu po veličini tržišta za organski proizvedenu hranu. To zna i porodica Ivanov-Belov, koja ima malo imanje 25 kilometara istočno od Kelna. Ovde, okružene livadama i šumama, naokolo trče patke, kokoške i psi, tu su i koze i svinje.

Katrin Ivanov-Belov i njen suprug Evgeni već četiri godine vode malu farmu – oboje su studirali poljoprivredne nauke. Njihov san je bio da proizvode zdravu hranu. Meso koje prodaju je oko dva puta skuplje od konvencionalno proizvedenog. Zašto je to tako, Katrin objašnjava na primeru peradi:

„Piliće držimo u manjim grupama nego u konvencionalnoj proizvodnji. Držimo ih na slami i mogu da izađu napolje, na svež vazduh. Hrana koju im dajemo se strogo kontroliše. To su sve tačke koje proizvodnju čine mnogo skupljom“, kaže Katrin.

Roditelji kupuju zdravu hranu za decu

Ipak, uprkos uvreženom mišljenju, organski farmeri ne zarađuju bogatstvo. Mnogim potrošačima je organska hrana još uvek preskupa. Mada se potrošnja utrostručila, prema novoj studiji, udeo u tržištu hrane sa manje od četiri odsto, još uvek je nizak.

Mnogi poljoprivrednici ne žele da povećaju svoju proizvodnju – uključujući i porodicu sa kojom razgovaramo. „Mi imamo direktan kontakt sa kupcima. To znači da ljudi dolaze kod nas, gledaju kako radimo, postavljaju pitanja i kupuju od nas“, navodi Katrin.

Trend zdrave hrane uvek iznova dobija polet zbog skandala kao što su bili oni oko kravljeg ludila, svinjskog gripa ili dioksina u jajima. Pogotovo mladi roditelji polažu mnogo na ekološke hranu – hrana za bebe i decu je daleko najpopularnija organska hrana u Nemačkoj.

Autori: Jana Knabe / Dijana Roščić
Odg. urednik: Nemanja Rujević