Optimizam uprkos diskriminaciji
12. oktobar 2009.
Diskriminacija je vidljiva od samog detinjstva, preko školovanja, do braka i zapošljavanja, ali i svakodnevno na ulici. Mnoge od njih sanjaju dan kada će moći bez problema da se popnu u gradski autobus ili da se kreću trotoarima bez rupa. Jedna od priređivačica knjige Milica Ružičić Novković rekla je da lične ispovesti žena predstavljaju izvanrednu građu za dalju borbu za rešavanje problema žena sa invaliditetom:
„Mislim da najvažnije što je knjigom dobijeno to što imamo odličnu građu iz koje možemo zaista na ličnom primeru da vidimo kakav je položaj žena sa invaliditetom.“
Nije lako ispričati svoju priču
Da nije bilo lako pristati na molbu da ispričaju svoju životnu ispovest koja će se potom štampati i biti pred očima javnosti, potvrdila je i 54-godišnja Ružica iz Martinaca u Sremu:
„Onog momenta kada sam dobila priču u pisanoj formi, mogu da vam kažem da sam ponovo proživela svoj život, ali mnogo jače i teže.“
Ružica dodaje da nikoga ne treba da čudi aktivizam koje imaju, doduše malobrojne, žene sa invaliditetom na polju zaštite sopstvenih prava:
„Dokle god je čovek živ, treba da pusti da živi dete u njemu. I da nikada ne odraste. Dokle god u sebi ima zrnce tog dečjeg, čovek treba da se igra, da bude spontan, jer kad prestane da živi dete u čoveku, onda i on prestane da živi.“
„Moj moto je optimizam“
Da knjigu definitivno treba da pročitamo i mi koji nemamo nikakav fizički invaliditet, svedoče i ove Ružicine reči:
„Mogu da kažem da sam živela punim životom - i da sam turbo živela. I da ništa ne bih promenila u svom životu. Moj moto je optimizam, moja čaša je uvek dopola puna, a ne poluprazna.“
Na promociji je ukazano i na to da same osobe sa invaliditetom moraju jače da se uključe u borbu za sopstvena prava, umesto da o tome govore osobe koje nisu invalidi. Naime, čak i kad postoji dobra namera da se pomogne, može se desiti situacija poput one kada je na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu formiran Odsek za invalidnost, čiju politiku kreiraju lekari, koji jesu potrebni osobama sa invaliditetom ali samo u lečenju i rehabilitaciji. A život ima još toliko drugih aspekata...
Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković