1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Bundestag

Opozicija ima pravo da zna

Ustavni sud je ojačao poziciju poslanika Bundestaga kada je reč o poslaničkim pitanjima upućenim vladi. Evo kako o konkretnom povodu za tužbu, presudu i posledicama ove presude piše nemačka štampa.

Nemačka vlada je povredila prava poslanika Bundestaga: 2010. godine su poslanici Zelenih od tadašnje vlade Demohrišćana (CDU/CSU) i Liberala (FDP) tražili informacije o kašnjenjima vozova Nemačke železnice, investicijama u železničku mrežu, planovima o spornom preuređenju Glavne železničke stanice u Štutgartu, kao i o merama koje vlada namerava da preduzme kako bi bio bolje nadziran rad banaka. Vlada na neka od tih pitanja uopšte nije odgovorila, na neka je odgovorila delimično a na jedno pitanje nije odgovorila javno. Zeleni su posle toga podneli tužbu Ustavnom sudu, koji je sada presudio da je vlada pogrešno procenila granice svoje obaveze da odgovori na postavljena pitanja.

Glavni argument vlade je uglavnom glasio da bi detaljniji odgovori ugrozili državne interese u datom trenutku. No, sud je, posebno kada je reč o situaciji između 2005. i 2008. godine,  presudio da uvid javnosti u odluke vlade o spasavanju banaka ne bi doveo do negativnih reakcija na finansijskim tržištima, a pogotovo ne 2010. i 2011. kada su poslanici Zelenih postavili svoja pitanja. U prvoj reakciji stranka Zelenih je saopštila da je presuda iz Karlsruea „velika pobeda za demokratiju“. Evo izvoda iz karakterističnih komentara koji su o tome objavljeni u nemačkoj štampi.

Deutschland Bundesverfassungsgericht zu Informationsrechten von Abgeordneten

Sudije nemačkog Ustavnog suda

Zidojče cajtung (Minhen) piše da poslanici parlamenta „nisu prosjaci pod stolom vlade, ali ih vlada uvek tako tretira. To je povreda duha parlamentarne demokratije. Poslanici ne bi smeli da budu u poziciji da čekaju da sa stola vladalaca ponekad, padne pokoja informacija, kao da je reč o zagrizenom komadu hleba. Ta praksa vlade je uvreda za parlament“.

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik) podseća da je „još otac podele vlasti, francuski prosvetitelj Šarl de Monteskje, znao: narod može biti slobodan samo ako vlada, parlament i pravosuđe jedni druge kontrolišu. Samo ako je vlast striktno podeljena, pojedinci ne mogu da zloupotrebe svoju moć“.

Ludvigsburger krajscajtung (Ludvigsburg) beleži: „Presuda zapravo ne može da iznenadi vladu. Njoj je moralo biti jasno: kada poslanički klubovi postavljaju pitanja o temama koje se tiču novca poreskih obveznika, ne sme da mulja.“

Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Jasno je da pitanja poslanika sama po sebi još ne predstavljaju kontrolu vlade. Vlada mora otvoreno da odgovara na njih. Ali i to ima granice. Jedna odgovorna vlada ne može da otkrije baš sve, na primer, kada se radi o finansijskim tržištima. Ali ne sme ni da odbija da odgovori služeći se uopštenom frazom o čuvanju informacija u tajnosti.“

Ahener cajtung (Ahen): „Ustavni sud prepoznaje da pravo poslanika da budu informisani može biti ograničeno pravima trećih ili zbog dobrobiti federacije ili saveznih pokrajina. Iz toga proizilaze neophodni konflikti, i na tome odluka suda ništa neće promeniti.“

Kelner štat-ancajger (Keln): „Ustavni sud stalno ometa kućni mir – u pozitivnom smislu. Sada je on izbio nemačkoj vladi iz ruku argument paušalnog odbijanja da odgovori. Nova vlada bi morala da povede računa da svoj rad organizuje transparentnije i da pitanja opozicije ne shvata kao uvredu veličanstva, već kao povod za proveru i izoštravanje sopstvenih argumenata. To ne znači da će vladati komotnije, ali svakako će vladati – bolje.“

Priredio Saša Bojić

DW.COM