1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Opet je vreme za knjige u Lajpcigu

Sajam knjiga u Lajpcigu ovog četvrtka (15.3.) otvara svoja vrata i za publiku. Objavljeni su i dobitnici Nagrade za evropsko razumevanje - iako su laureati istoričari koji se bave njenom suprotnošću: nacizmom.

Lajpciški sajam knjiga i ove godine privukao je više od dve hiljade izdavača iz 44 zemlje. Iako je taj sajam u večitoj senci „velike sestre“, sajma knjiga u Frankfurtu, i u Lajpcigu se do nedelje očekuje oko 160.000 posetilaca.

Već tradicionalno, na početku sajma u Lajpcigu objavljuju se dobitnici nagrada, kako Lajpciškog sajma knjiga tako i ugledne Nagrade za evropsko razumevanje. Ove godine ona se dodeljuje istoričarima Janu Keršou i Timotiju Dejvidu Snajderu. Iako su to naučnici iz različitih generacija, obojica se bave najmračnijim periodom Evrope u XX veku, nacizmom koji Snajder upoređuje i sa totalitarizmom Staljina.

Jan Keršou (desno) i Timoti Snajder na sajmu u Lajpcigu

Jan Keršou (desno) i Timoti Snajder na sajmu u Lajpcigu

O britanskom istoričaru Janu Keršou, penzionisanom profesoru savremene istorije sa univerziteta u Šefildu, jedva da je potrebno još nešto reći. Njegovo opsežno delo o Adolfu Hitleru, koje je u Srbiji izašlo u izdanju izdavačke kuće „Utopija“, već je postalo referentno kada je reč o usponu i životu nacističkog vođe. Ali ta dva toma biografije mogu da budu izuzetno zanimljive i širokoj publici, a da ipak ne „kliznu“ u jeftinu potragu za bizarnostima iz života Hitlera.

Hitler može opet da dođe

Uopšte, prava je sreća to što je taj istoričar koji se specijalizovao za srednji vek, sedamdesetih godina odlučio da nauči nemački jezik. Nije poznato, ko je bila njegova učiteljica, ali uspela je toliko da zainteresuje mladog istoričara za nemačku kulturu i istoriju da je on potpuno promenio svoje područje zanimanja i posvetio se Nemačkoj. Njegova biografija Hitlera je izuzetna, ne samo po kvalitetu već i po trudu da se konačno prestane da se o Hitleru piše kao o nekom ko je „pao s Marsa“. Nacistički vođa bio je proizvod svog vremena - i ne smemo da budemo sigurni da se ta vremena neće ponoviti.

U nemačkim knjižarama nedavno se pojavio i prevod njegovog novog dela koje se bavi pitanjem koje jedva mogu da razumeju i mnogi u Nemačkoj: zašto se Hitlerov režim borio do poslednjeg trenutka? Zašto su desetine hiljada ljudi morale da umru čak i kada su, sredinom 1944. saveznici praktično bili na granici Nemačke i na zapadu i na istoku? Keršou knjigu „Kraj - borba do poraza, nacistička Nemačka 1944/45“ započinje istinitim događajem o jednom studentu teologije iz Bavarske.

Što je to bilo u glavama Nemaca?

Ko može da shvati to slepilo?

Ko može da shvati to slepilo?

U proleće 1945, kada su američki tenkovi doslovno bili na pragu mesta u kojem je živeo, odlučio je da i sam doprinese konačnom prestanku krvoprolića Drugog svetskog rata. Dosetio se da prereže telefonsku žicu koja je, kako je mislio, vodila od komandnog mesta do položaja na kome se tada nalazilo samo još nekoliko staraca i dečaka – trebalo je da oni zaustave prodor saveznika. Iako je baš svima bilo jasno da je sve gotovo, sami meštani su ga prijavili i gradska uprava ga je osudila na smrt. Student je pod vešalima čak uspeo da se izvuče od svojih egzekutora, ali su ga svi meštani, u pravoj hajci, opet uhvatili i obesili. Samo nekoliko časova kasnije, u to mesto su stigli američki vojnici.

Britanski istoričar se zaista trudi da shvati šta se to zbivalo u glavama Nemaca do 1945. Vernost fireru? Mentalitet podanika? Poštovanje reda i zakona, čak iako je Rajh već propao, a haos vladao svuda? Nemci izuzetno cene trud Keršoa i to ne samo zato su njegova dela po pravilu na listama najprodavanijih knjiga već je on i odlikovan nemačkim Krstom za zasluge. Naravno da i u njegovoj domovini cene njegovu stručnost, jer zapravo treba reći da je reč o ser Keršou, s obzirom na to da ga je kraljica Elizabeta II 2002. proglasila vitezom.

Zaboravljeni milioni ubijenih

Nemačko izdanje Snajderove knjige

Nemačko izdanje Snajderove knjige

Drugi laureat, relativno mlad američki istoričar Timoti Dejvid Snajder (rođen je 1969. godine), još nije postigao toliku slavu, mada njegova istraživanja izazivaju veliko interesovanje. On se bavi, za mnoge na Zapadu zaboravljenom patnjom stanovnika centralne Evrope koji su morali da trpe ne samo jedan, nacistički teror, nego odmah dva, jedan za drugim. U delu „Zemlje krvoprolića: Europa između Hitlera i Staljina“ (Bloodlands: Europe between Hitler and Stalin) on podseća na to da je ogromno područje Evrope, od Baltičkih država, preko Poljske, Belorusije i Ukrajine, punih dvanaest godina živelo pod nacističkim, a onda pod terorom Staljina.

Ko je od njih dvojce bio gori? Na to pitanje američki istoričar sa Jejla, trenutno na univerzitetu u Beču, uopšte ne pokušava da odgovori. Rezultat je svakako užasavajući: oko 14 miliona ubijenih, proteranih ili ostavljenih da umru od gladi. Snajder precizno navodi zverstva oba režima i preko brojnih pojedinačnih sudbina, opisuje razlike u metodama nacista i Staljinovih krvnika. Nakon završetka Drugog svetskog rata njihova sudbina potonula je iza Gvozdene zavese, ali američki istoričar odlučan je da vrati sve te žrtve u žižu pažnju javnosti.

Autori: Silke Barlik / Anđelko Šubić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković