1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Opasnost od ugljenika

Naučnici su sve više zabrinuti zbog topljenja permafrosta, sloja trajno smrznutog tla na kojem leži četvrtina severne Zemljine polulopte, jer sadrži dvostruko više ugljenika nego cela atmosfera, piše „Njujork Tajms“.

default

Naučnici već duže vreme znaju da su severna područja skladište smrznutog ugljenika u obliku lišća, korenja i drugih organskih materija zarobljenih u zaleđenom tlu - mešavina, koja kada se otopi, može obilato da proizvodi metan i ugljen-dioksid, gasova odgovorne za „krađu“ topline i zagrevanje planete. Zapanjeni su, međutim, količinom organskih otpadaka.

Kejt Entoni, naučnica koja proučava metan, ističe da ispod jezera na Aljaski, na primer , leži debeli sloj raspadnutog lišća, biljaka koje su svetlo dana ugledale pre 30.000 godina. Glavna briga naučnika nije da će se permafrost brzo otopiti, jer za to će, kako procenjuju, trebati više od vekova, ali kada to bude krenulo, biće to nemoguće zaustaviti. „Čak i ako to bude samo 5 do 10 odsto današnje emisije gasova, biće to jako zabrinjavajuće. Trideset procenata je zastrašujuće, rekao je australijski naučnik Džozef Kanadel.

Ozbiljnije topljenje od 2020.

Preliminarne analize pokazuju da bi Arktik i subarktički predeli mogli da postanu godišnji izvor ugljenika jednak količini od 15 odsto današnje godišnje emisije tog gasa proizvedenog usled ljudske aktivnosti.

Topljenje permafrosta najuočljivije je na južnim ivicama. Širom ogromnog područja, uključujući i veći deo centralne Aljaske, permafrost održava temperaturu neznatno ispod nule. Očekuje se da će ozbiljnije topljenje započeti oko 2020. U severnoj Aljaski i severnom Sibiru, gde je temperatura permafrosta najmanje minus 24 stepeni Celzija, trebaće više vremena za topljenje.

idj/dr/fena