Opasnost od navodnih kineskih špijuna

Prema pisanju Handelsblata smatra se da postoji velika opasnost da nemačka preduzeća budu žrtve kineskih špijuna. To nije prvi put da list upozorava na tu opasnost, ali je ovog puta to upozorenje imalo posebno veliki odjek – članak je preneo kineski list Global tajms. Kinezi su citirali diseldorfski privredni dnevnik, ali su izvešta „začinili“ detaljima koji mogu da dovedu do zabune.

Tačno i pogrešno

Tako je citirana navodna izjava službe državne bezbednosti da se tridesetak hiljada kineskih studenata, poslovnih ljudi i naučnika u Nemačkoj bavi i špijunažom.

U tome je tačno da su nemački mediji često izveštavali da kineske službe bezbednosti angažuju na skupljanju informacija sunarodnike – studente, naučnike ili stručnjake koji žive u Nemačkoj – kao špijune-laike, takozvane „neprofesionalce“. Međutim, predstavnik službe državne bezbednosti upozorio je na opasnost od preterane simplifikacije:

„Među stranim studentima u Nemačkoj najviše je kineskih. Osim toga, kineski naučnici ili stručnjaci na praksi u mnogim su firmama i naučnim ustanovama. Mnogi među tim takozvanim 'neprofesionalcima' osećaju se posebno obaveznim prema domovini i tamošnjim vlastima što obaveštajne službe nastoje da iskoriste. Ali, iz toga se ne sme izvesti generalna sumnja u pogledu aktivnosti trideset hiljada Kineza koji rade ili studiraju u Nemačkoj."

Samo procena

Otkuda onda „Global tajmsu“ ideja o trideset hiljada gostiju koji deluju u „tamnom carstvu špijunaže“? Očigledno je novinarima „Global tajmsa“ došao u ruke članak nedeljnika „Špigel“. Magazin je krajem decembra prošle godine, pozivajući se na državnu bezbednost, tvrdio da kineske obaveštajne službe mogu da računaju na trideset hiljada kineskih studenata, naučnika i stručnjaka kao na potencijalne špijune-laike u Nemačkoj. Još u leto 2007. godine u Kini je silan gnev izazvao članak „Špigla“ pod naslovom „Žuti špijuni“.

Broj od trideset hiljada Kineza u Nemačkoj je jednostavno procena na osnovu statističkih podataka. Trenutno, u zemlji živi oko 80.000 kineskih građana. Među njima je 30.000 studenata, naučnika i stručnjaka. Ali, koliko ih zaista špijunira za kineske tajne službe? U službi državne bezbednosti pretpostavljaju da – već u zavisnosti od kvalifikacija i struke – kineske službe kontaktiraju neke od tih sunarodnika. Ozbiljne procene državna bezbednost ne daje. Drugim rečima: sve te brojke su iz „carstva nagađanja i pretpostavki“ i nisu pouzdane.

Opasniji su nevidljivi špijuni

A Matijas Gertner, predstavnik Saveznog ureda za bezbednost informatičke tehnike, smatra da firme ne bi trebalo toliko da strahuju od kineskih praktikanata i naučnika-gostiju, koliko od nevidljivih špijuna:

„Sve više se koristi elektronska špijunaža – bilo putem interneta ili ubacivanja štetnih programa. Na tom polju situacija se poslednjih godina pogoršala i to je, naravno, povezano sa tehničkim razvojem i uvođenjem informatičke tehnologije u sve pore preduzeća“.

Sve češće u preduzećima ni ne primećuju da je njihova mreža na meti špijuna, jer je elektronska špijunaža preko interneta sve savršenija. Prema saznanjima državne bezbednosti na tom polju u poslednje vreme sve su aktivnije ruske i kineske obaveštajne službe.

Jedno od mogućih objašnjenja: u obe zemlje veliki broj firmi je u državnom vlasništvu. Jevtinije je i brže da se sopstvene obaveštajne službe angažuju kako bi se došlo do najnovijih tehnologija, nego da se do njih dolazi skupim i dugotrajnim istraživanjima.

Pripremio: N. Briski

Odg. urednik: I. Đerković