Opasnost od deflacije? | Evropa | DW | 13.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Opasnost od deflacije?

Evropska centralna banka je, kao što se i očekivalo, osnovne kamate ostavila na rekordno niskom nivou. Da li tim potezom želi da izbegne skretanje u deflaciju? Stručnjaci o tome imaju podeljena mišljenja.

Tokom 2014. godine, dve najveće centralne banke na sjetu, američki Fed i Evropska centralna banka, mogle bi da se nađu pred velikom dilemom – bar tako misli Stiven King, glavni ekonomista banke HSBC. Te banke se, upozorava King, nalaze pred skoro nerešivim problemom: „Da li da najave prestanak politike 'jeftinog novca', odnosno niskih kamata, jer se privreda polako oporavlja, ili treba da nastave s takvom monetarnom politikom jer se na horizontu već ukazuje opasnost od deflacije“, iznosi King dilemu bankara.

Deflacija znači da na tržištu postoji tendencija pojeftinjenja roba i usluga, a ne poskupljenja. To u prvi mah izgleda čudno. Kako bi prevazišle finansijsku krizu, centralne banke s obe strane Atlantika godinama su održavale kamate na niskom nivou i tako tržište preplavile velikom količinom novca. Taj novac bi, teoretski gledano, trebalo da izazove pravu eksploziju cena, špekulacije na berzama i inflaciju. Ali znakova da se to dešava nema.

Cene padaju

Kremer: Pad cena u zemljama jugoistočne Evrope je čak i poželjan, jer može da dovede do toga da one ponovo postanu konkurentne na svetskom tržištu

Kremer: Pad cena u zemljama jugoistočne Evrope je čak i poželjan, jer može da dovede do toga da one ponovo postanu konkurentne na svetskom tržištu

Naprotiv. U decembru prošle godine robe i usluge u Evropi bile su skuplje samo 0,8 odsto u odnosu na isti mesec 2012. To je bitno ispod granice inflacije od dva odsto, koju je Evropska centralna banka sama sebi zacrtala kao gornju granicu inflacije, ali i kao svojevrsnu tampon-zonu od opasnosti da se skrene u deflaciju.

Ono što je još upadljivije jeste da cene proizvođača robe već mesecima padaju, što je na kraju iznosilo 1,2 odsto manje prošlogodišnjeg nivoa. U Letoniji, Grčkoj i na Kipru cene padaju „na svim frontovima“, što se već vidi kao nagoveštaj moguće deflacije.

Ali, zbog čega je strah od deflacije veći od straha od inflacije? Pad cena izaziva dobro raspoloženje kod potrošača – šta je tu opasno? Ekonomisti strahuju od deflacije jer ona izaziva opasnu spiralu koja vodi ka dnu. Ljudi prvo oklevaju kod kupovine, a ulagači se ne odlučuju na investicije jer očekuju dalji pad cena. Preduzeća zbog toga smanjuju proizvodnju, jer potražnje nema, što vodi i smanjenju njihove zarade. To dovodi do smanjenje plata i otpuštanja radnika. Pad prihoda i porast nezaposlenosti dodatno smanjuje potražnju. Tako se stvari vrte u krug, uz stalno povećanje intenziteta tog procesa koji poznaje samo jedan smer – prema dnu.

Loši izgovori?

Centralne banke imaju oprobano rešenje za suzbijanje inflacije. One jednostavno „poskupljuju“ novac – podižu osnovne kamate. Međutim, nisu poznate mere koje bi dovele do prekidanja spirale deflacije. Kamate se ne mogu smanjiti na nulu.

Uprkos svemu tome, Jerg Kremer, menadžer nemačke Komercbanke, smatra da su tvrdnje o tome da preti deflacija, preterane: „Mislim da se pojam deflacija zloupotrebljava i da je on moralno opravdanje za isuviše labavu monetarnu politiku.“ To je jednostavno loš izgovor za vođenje ekspanzivne monetarne politike odnosno za finansiranje države, objašnjava svoj stav Kremer.

„Prava deflacija zabeležena je samo jednom, tridesetih godina prošlog veka u SAD“, tvrdi on i dodaje: „Čak i period deflacije u Japanu nije bila, kako se obično tvrdi, izgubljena decenija.“ I u Japanu je u tom periodu došlo do porasta učinka privrede po glavi stanovnika, u istoj meri kao i u SAD. To što u pojedinim državama jugoistočne Evrope nivo cena pokazuje tendenciju ka dole, sasvim je normalna korekcija nakon buma koji je zabeležen u godinama pre finansijske krize. Pad cena u tim zemljama je čak i poželjan, jer može da dovede do toga da one ponovo postanu konkurentne na svetskom tržištu, završava Kremer.

Zamazivanje očiju

Za Kremera iz Komercbanke jedno je sigurno: „Bankari u investicionim i u centralnim bankama zloupotrebljavaju navodnu opasnost od deflacije kako bi nastavili neodgovornu ekspanzivnu monetarnu politiku.“ Upravo za države poput Italije, koja ne želi ili nije u stanju da sama reši svoje probleme, ovo je zgodna prilika da te probleme prebaci na leđa Evropske centralne banke. „Ona krije stvarne probleme i labavu monetarnu politiku opravdava strahom od deflacije.“ To, tvrdi Kremer, izgleda kao kad bi đavola pokušali da oterate uz pomoć demona.

Autori: Rolf Venkel / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković