1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Opasno po život

Svaka deseta smrt u 2000.toj godini bila je posledica pušenja.U SAD i zapadnoj Evropi čak 25 odsto smrtnih slučajeva u starosnoj grupi izmedju 30 i 69 godina posledica su pušenja, utvrdjeno je najnovijim istraživanjem.

EU kampanja protiv pušenja

EU kampanja protiv pušenja

Više ni predstavnici duvanske industrije ne osporavaju da je pušenje štetno po zdravlje.Sada su američki i australijski naučnici, na osnovu istraživanja, procenili i broj žrtava cigareta. Prema tom istraživanju zbog pušenja je u 2000.toj godini umrlo pet miliona ljudi – medju njima muškaraca je tri puta više nego žena, ustanovili su naučnici sa američkog univerziteta Harvard i australijskog univerziteta u Kvinslendu.

Pušenje najčešće izaziva oboljenja srca i krvotoka koja se onda završavaju smrću.Na taj način 2000.te u razvijenom svetu umrlo je milion ljudi, u zemljama u razvoju 670 hiljada. Obradjeni su statistički podaci iz 14 zemalja.

Na mestu dva i tri smrtonosnih pušačkih bolesti su hronična oboljenja disajnih puteva i rak pluća od čeka je umrlo 650 hiljada ljudi u razvijenom svetu i pola miliona u manje razvijenom.

Tako je pušenje krivo za svaku desetu smrt odraslih - u SAD i zapadnoj Evropi, u starosnoj grupi od 30 do 69 godina, čak za svaku četvrtu.”Zdravstvene posledice pušenja imaće sve šire razmere dok se ne preduzmu efikasne mere za ograničavanje pušenja”, upozoravaju naučnici.

U Evropskoj uniji nedavno je pokrenuta kampanja protiv pušenja koja se zasniva na šoku.Slike prikazuju leš, plućno krilo crno od katrana od duvana, užasavajuće izrasline na jabučici. Belgija i Irska su najavile da će te slike biti na kutijama cigareta, u Nemačkoj se razmatra mogućnost da se učini isto.

Naučnici sa univerziteta MekGil u Montrealu smatraju da je moguće da je zavisnost od nikotina i genetski uslovljena. Istraživači sa tog univerziteta su ustanovili da neki ljudi postaju veoma brzo zavisni od nikotina, jer njihova jetra zbog genetskog defekta veoma sporo razlaže otrov.U grupi od 228 ispitanika mladi koji su imali taj genetski defekt tri puta su češće bili zavisnici od nikotina od onih sa normalnim genima.

Zbog sporijeg razlaganja nikotina mozak je duže i, možda, intenzivnije izložen njegovom delovanju, a to može da pokrene fiziološke procese koji vode zavisnosti od duvana, smatraju naučnici.

Medjutim, isti fenomen možda dovodi i do toga da je tim osobama potrebno manje cigareta.Naime, ustanovljeno je da ispitanici sa genetskim defektom u proseku puše samo 12 cigareta dnevno, dok je prosek onih bez defekta 29.