Opasno odlaganje vizne liberalizacije

Ističući da je proces vizne liberalizacije važan podjednako za kvalitet života, koliko i psihološki za građane Zapadnog Balkana, koji su predugo bili izolovani, Tanja Fajon, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju za Bosnu i Hercegovinu i Albaniju, u svom poslednjem nacrtu izveštaja podseća sve evropske institucije da su se prilikom odobravanja bezviznog režima za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru, obavezale da će se pitanjem vizne liberalizacije za BiH i Albaniju baviti pod oznakom „hitno“. Ona kaže da bi u ovom trenutku bilo „realno, ali i previše optimistično“ očekivati da bezvizni režim Za BiH i Albaniju stupi na snagu početkom jeseni:

„Ako se ispune uslovi, mislim da je realno da očekujemo tu odluku od početka jeseni, a sigurno pre kraja godine. U BiH to bi trebalo da se dogodi posle izbora, i teško da će to biti pre novembra“, kaže Tanja Fajon.

Da li se EU „plaši“ vizne liberalizacije?

U skladu sa mišljenjem Evropske komisije, ali i stavom Evropskog parlamenta, Tanja Fajon poziva prvenstveno ministarski Savet EU, da odobri viznu liberalizaciju za BiH i Albaniju što je pre moguće, čim se ustanovi da su zemlje ispunile kriterijume za to, odnosno čim Evropska komisija, početkom septembra, objavi završnu ocenu ekspertskih misija :

„Možemo da osetimo izvesne rezerve među nekim državama članicama EU, koje se ne trude da dovoljno ubrzaju odluku o viznoj liberalizaciji. U finalnoj etapi ovog procesa ne bi trebalo da se oslanjamo na političke odluke već na da ostanemo pri tehničkom procesu. Ako zemlje ispune zadate kriterijume, moramo da budemo odgovorni, jer naš kredibilitet može biti doveden u pitanje“, rekla je Tanja Fajon.

A razloga za takav, rezervisan stav nekih država EU, kada je u pitanju vizna liberalizacija, ima više. Prvenstveno, one su okrenute sopstvenim problemima u vezi s finansijskom i ekonomskom krizom. Zabrinutosti je bilo i zbog početnog talasa priliva lažnih azilanata iz Srbije i Makedonije, koji je brzo i uspešno zaustavljen. Međutim, sa prošlogodišnjim odobravanjem bezviznog režima za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru došlo je i do „domino efekta“ pa je sada povećan i pritisak i broj zahteva trećih zemalja za dobijanje vizne liberalizacije od EU.

I ove godine vizna liberalizacija 19. decembra?

U Evropskom parlamentu moglo se čuti i mišljenje da bi svako odlaganje i otežavanje donošenja odluke o viznoj liberalizaciji za BiH i Albaniju, od strane Evropske unije, bila nesrećna politička odluka koja nije u sigurnosnom interesu same Unije. Tanja Fajon napominje da se time može rizikovati samo veća politička i ekonomska nestabilnost, kao i etnička podeljenost u regionu. Ona se takođe nada da ni u BiH niti u Albaniji neće doći do eskalacije političkih prilika koje bi mogle da odlože proces ukidanja viza:

„U zajedničkom nam je interesu da ni jedna zemlja Zapadnog Balkana ne ostane u nekoj vrsti ’crne rupe’. Bitno je da svi stremimo istom cilju: viznoj liberalizaciji za BiH i Albaniju. A onda nam kao ozbiljan problem preostaje Kosovo“, rekla je Tanja Fajon.

Prema mišljenju nekih poslanika Evropskog parlamenta, do vizne liberalizacije za BiH i Albaniju moglo bi doći na godišnjicu vizne liberalizacije za Srbiju, Makedoniju i Crnu Goru - 19. decembra.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković