Opasni roboti-vojnici

Manevar koji se na prvi pogled može videti, nije ništa spektakularno. Jedan američki avion poleće sa nosača vojnih letilica. Međutim, ono što se na snimku Pentagona ne primećuje jeste da avion tipa X-47B nema pilotsku kabinu. Dakle, reč je o bespilotnoj letilici.

Istovremeno, američka mornarica sa ponosom predstavlja svoje najnovije čedo. Naoružanje koje je moguće upotrebiti i bez ljudske posade.

Roboti kao vojnici budućnosti!

Više od 70 država uveliko koristi bespilotne letilice. One su u poziciji da lociraju željeni cilj, da istražuju određenu oblast, da intervenišu ili da budu odustanu od iste. Odluku o tome, još uvek donosi čovek. Ipak, uticaj ljudi na sve savršenije tehnologije oko nas, sve je manji.

U prilog toj tezi je i sve veća uloga bespilotnih letilica, koje deluju samostalno. One su zapravo već isprogramirane, baš kao što je to slučaj sa modelom X-47B. Doduše, još uvek je reč o test fazi, ali cilj je jasan i za preispitivanje etičkih načela, koja se u ovoj priči, očigledno zanemaruju.

Na sreću još uvek nema letilica koje intervenišu potpuno nezavisno, ali trend nagoveštava sve izvesniju upotrebu takozvanih samostalni borbenih robota na ratištima u kriznim regionima.

„Razloga za zabrinutost ima, jer je sve veći pritisak vojnih struktura, koje zagovaraju upotrebu autonomnih sistema“, kaže Jirgen Altman. Ovaj nemački fizičar saradnik Tehničkog univerziteta u Dortmundu, osnivač je Međunarodnog komiteta za kontrolu robotskog naoružanja (ICRAC). Reč je o nevladinoj organizaciji koja se zalaže za ograničenu upotrebu robotike u industriji naoružanja.

Mašine se ne mogu umoriti

Sa stanovišta vojnih stratega, prelazak na upotrebu robotike umesto vojnika je logičan. Jer roboti se ne mogu umoriti. Uz to izvođenje visokorizičnog manevra bolje je poveriti mašini, nego čoveku. I na pitanje zašto se upotreba bespilotnih sistema ne bi mogla završiti na daljinskom upravljanju, vojska ima odgovor. Ponekad se u komunikaciji sa sistemom izgubi nekoliko sekundi, što može dovesti do neuspeha misije.

U studiji američkog ministarstva odbrane prognozira se da će za 20 do 30 godina, sporni sistemi imati daleko veću autonomiju. Altman upozorava da Amerika nije jedina koja ide tim pute. „Taj trend pratiće i ostali proizvođači oružja. U jednom trenutku će oružane snage biti potpuno automatizovane.“

Kampanje protiv robota ubica

U pokušaju da spreče trku u naoružavanju robotima ubicama, više međunarodnih nevladinih organizacija započelo je kampanju „Stop robotima ubicama“. Političarka iz redova Zelenih Agnješka Bruger opravdava zabrinutost stručne javnosti. Ona smatra da je neophodno uvesti sistem kontrole takvog naoružanja na međunarodnom nivou. „Bili smo adekvatno savetovani i ne bismo slepo pratili dalji razvoj naoružanja. Mi jednostavno moramo voditi računa o rizicima novih tehnologija.“

Tehnički gledano, roboti i dan danas nisu u stanju da prave jasnu razliku između boraca i civila. Drugim rečima, takva borbena sredstva ne mogu da ispoštuju standarde međunarodnog prava.

„Kontrola naoružanja ove vrste na globalnom nivou je neizbežna“, kaže Roderih Kizeveter, političar Hrišćansko-demokratske unije i predsedavajući Udruženja vojnih rezervista Bundesvera. Međutim, on tvrdi da je tehnološki razvoj vojnog naoružanja nemoguće zaustaviti. „Moramo imati u vidu, da će u budućnosti biti zemalja koje će razvijati takvo oružje, a to znači da razvoj takvog naoružanja moramo pratiti i mi, kako bismo bili u mogućnosti da se odbranimo.“

Upotreba robota ubica je u Nemačkoj još uvek daleka budućnost. Doduše i u Evropi se razvije tehnologija slična američkoj. Evropske izviđačke bespilotne letilice nazvane su „Euro Houk“ (Hawk), američke, koje proizvodi koncern Nortrop Gruman, nose naziv „Global Houk“. Da li će i koje bespilotne letilice iz inostranstva naručiti i Nemačka, znaće se nakon parlamentarnih izbora zakazanih za septembar ove godine.

Autori: Sven Pele / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković