Opada podrška dijalogu sa Beogradom | Politika | DW | 21.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Opada podrška dijalogu sa Beogradom

Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine bio je jedan od uslova za početak pristupnih pregovora Srbije sa EU. Ali sada se na Kosovu, sve češće mogu čuti glasovi onih koji se protive normalizaciji odnosa sa susedom.

Za razliku od pregovora sa državama-kandidatima, koje je Evropska unija (EU) u prošlosti obično otpočinjala nekim veoma važnim poglavljem, ovoga puta će u Briselu, 21. januara, razgovori sa Beogradom biti započeti „manje bitnom“ oblašću (Poglavlje 35). Međutim, iza tog poglavlja (koje neki nazivaju „razno“), ipak se kriju značajna pitanja – kao što je Kosovo. Jer Brisel je rešen u nameri da od vlasti u Beogradu zahteva, ne samo sprovođenje neophodnih reformi, već, paralelno, i normalizaciju odnosa sa Kosovom.

S tim u vezi, naredna, 21. runda dijaloga Beograda i Prištine, zakazana je već za 27. januar u Briselu. Istovremeno, u poslednje vreme, sve se češće mogu čuti razmišljanja onih koji ne veruju u budućnost dijaloga. U septembru ove godine bi na Kosovu, trebalo da budu održani i parlamentarni izbori. Iako je Demokratska partija Kosova (DPK) premijera Hašima Tačija na lokalnim izborima održanim prošle godine, ostvarila najbolji rezultat, interni sukobi umanjuju uticaj vladajuće stranke. Upućeniji u Prištini veruju da su povod za narušeno poverenje u Tačijevoj partiji, ustupci načinjeni u dijalogu sa Beogradom.

Dijalog premijera Srbije i Kosova nastavlja se u Briselu 27. januara

Dijalog premijera Srbije i Kosova nastavlja se u Briselu 27. januara

Kome dijalog uopšte ide na ruku?

„Razgovori se odvijaju u pogrešnom pravcu i na štetu Kosova“, stav je Alijanse za budućnost Kosova, mada je reč o opozicionoj partiji bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, koja je svojevremeno pružala veliku podršku dijalogu sa Srbijom. Drugim rečima, Vlada Kosova više nema podršku parlamentarne većine u razgovorima sa Beogradom.

Uprkos tome, Priština nema nameru da digne ruke od procesa normalizacije odnosa sa susedima, pa tako ni sa Srbijom, kaže u razgovoru za Dojče vele Kadri Veseli, potpredsednik Tačijeve DPK. „Dijalog i komunikacija spadaju među najvažnije evropske standarde. Nastavićemo sa dijalogom sa srpskim vlastima, jer naša partija ima odgovornost u zastupanju nacionalnih interesa i ne podleže političkim pritiscima iz svakodnevnice.“

I vicepremijerka, ujedno i šefica kosovske delegacije u pregovorima sa Beogradom, Edita Tahiri, podvlači da je dijalog sa Srbijom od interesa za Kosovo. „Sporazum iz Brisela, Kosovu omogućava sprovođenje ovdašnjih zakona i na severu zemlje.“

„Istorijski dogovor“

Sedamnaestog aprila 2013. godine, premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, potpisuju u Briselu Sporazum o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Taj sporazum, pored ostalog podrazumeva zajedničku kontrolu granice, učešće kosovskih Srba na lokalnim izborima, kao i uspostavljanje zajednice opština, koje su većinski naseljene Srbima.

Posebno se aspekt sporazuma o Zajednici srpskih opština različito tumači. Među srpskim nacionalistima na Kosovu ima onih koji veruju da je reč o prelaznoj fazi ka pravu na samoopredeljenje, pa samim tim i ka mogućoj podeli Kosova i eventualnom pripajanju Srbiji. Sa druge strane, vlada u Prištini veruje da je učešće Srba na lokalnim izborima korak ka integraciji Severa u kosovsku državu.

Nasilje u Kosovskoj Mitrovici tokom prvog kruga lokalnih izbora

Nasilje u Kosovskoj Mitrovici tokom prvog kruga lokalnih izbora

Razlike u tumačenju sporazuma iz Brisela, dovele se do toga da je gradonačelnik novoosnovane opštine u Severnoj Mitrovici Krstimir Pantić, odbio da potpiše odluku o imenovanju, jer se na njoj nalazi i grb Kosova. „Prošlogodišnji lokalni izbori su bili velika prevara“, izjavio je Pantić. Ishod izbora na Severu Kosova je ionako kontroverzan, ako se ima u vidu da je većina Srba bojkotovala njihovo održavanje. Izbori su 3. novembra, čak i nasilno bili prekinuti, a glasačke kutije uništene. Takvo ponašanje tamošnjih Srba, dovelo je do ponavljanja izbora u Severnoj Mitrovici, dve nedelje kasnije.

Najnovije ubistvo komplikuje situaciju

Napetosti na Severu Kosova dodatno su dobile na intenzitetu nakon ubistva 35-godišnjeg srpskog političara Dimitrija Janićijevića, u četvrtak, 16. januara, na kućnom pragu. On je na lokalnim izborima izabran za poslanika u opštinskog veću Severne Mitrovice, kao kandidat nezavisne Liberalne partije (SLS), jedine srpske stranke koja je zastupljena i u Vladi Kosova. U kraju, u kojem je živeo, Srbi su ga često nazivali „izdajnikom“. Ipak, počinioci ubistva za sada su nepoznati.

„Do skora su nas nazivali izdajnicima, a sada nas ubijaju“, kaže za Dojče vele Slobodan Petrović, šef Srpske liberalne partije i zamenik kosovskog premijera. „Janićijević je žrtva kriminalne politike na severu Kosova. Tamo već 14 godina vlada kriminal i bezvlašće. Vreme je da sa tim prestane.“

Ubistvo mladog srpskog političara osudile su obe vlade – i u Prištini, i u Beograd. Evropska unija takođe. „Nasilje neće biti tolerisano“, rekao je šef Misije EU na Kosovu, Samuel Zbogar. Priština, Beograd i Brisel, zahtevaju hitno rasvetljavanje ubistva. Ali brz napredak na bezbednosnom planu na severu Kosova, teško da se može očekivati.

Autori: Bahri Cani / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković