1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Opada broj „lažnih azilanata“

Broj potražilaca azila iz Srbije u poslednjih mesec dana u Belgiji se smanjio. Iz tamošnje kancelarije za migracije kažu da su zadovoljni saradnjom sa vlastima u Beogradu i postignutim rezultatima.

default

Sve je manje azilanata

Ipak postavlja se pitanje da li je reč o „privremenom „zatišju“ pred zimski period, kada veliki broj ekonomskih migranata dolazi da „prezimi“ u EU. U početku je postojao konsenzus o tome da je vizna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana bila uspeh i to za sve. Evropa je tako ojačala sopstvenu sigurnost, zemlje regiona podigle standarde u izradi dokumenta, obezbeđivanju granica, borbi protiv korupcije i kriminala, a najvažnije su dobili građani Zapadnog Balkana, slobodu kretanja.

Međutim, prve godine implementacije bezviznog režima došlo do iznenadnog porasta potražilaca azila iz Srbije i Makedonije, što je Srbiju stavilo na treće mesto, posle Avganistana i Rusije, po broju zahteva za azil u EU. Zabrinute su bile Belgija, Švedska i Nemačka koje su imale problema sa ovim talasom, a pridružile im se i neke druge zemlje EU, čije vlade, prema rečima Aleksandre Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost, vode populističku i antimigracionu politiku:

„Bilo je nefer da se sva krivica svali na vlade zemalja regiona Zapadnog Balkana. One nisu odgovorne za ovakvo stanje i malo mogu da urade da ga promene. Sve mere koje su od njih tražene ne mogu da donesu rešenje. Sa stanovišta ljudskih prva ne možete Romima zabraniti izlazak iz zemlje, a nekoga, kome je cilj ne azil već bolji život u EU bar za to vreme dok se nalazi u postupku obrade zahteva, to što će biti odbijen i vraćen u svoju zemlju neće sprečiti da dođe.“

„Lažni azilanti“ dolaze da prezime

Alexandra Stiglmayer Brüssel

Alexandra Stiglmayer

Činjenice su sledeće - zemlje pogođene ovim talasom potražilaca azila u EU su samo Nemačka, Belgija i Švedska, skoro svi zahtevi za azil su odbijeni, a potražioci su uglavnom pripadnici romske populacije iz Srbije i Makedonije. BiH i Albanija nisu imale sličnih problema:

„Gledali smo broj romske populacije u svim zemljama i zaključili da su oni rasprostranjeni širom Balkana, ali nemamo objašnjenje zašto Romi iz BiH ne žele da dođu u Nemačku, a ono iz Srbije žele“, kaže Štiglmajer za Dojče vele.

U pitanju su uglavnom ekonomski migranti koji u zemljama EU očekuju smeštaj, hranu, školovanje za vreme procedure obrade zahteva za azil koja može trajati i preko godinu dana u Nemačkoj, dok je recimo u Fracuskoj taj period samo 15 dana. Istovremeno potražioci azila dobijaju i novčanu pomoć od oko 700 evra za četvoročlanu porodicu, a donedavno su kao pomoć za dobrovoljni povratak dobijali od 2.000 do čak 8.000 evra.

Status „sigurnih zemalja“ za države Zapadnog Balkana

EU je u međuvremenu uvela mehanizam za nadzor primene vizne liberalizacija na Zapadnom Balkanu. Poslednji podaci iz Belgije govore da je u junu došlo do smanjenja potražilaca azila iz Srbije sa 105 iz maja na 38. U kancelariji za migracije vlade Belgije kažu da su zadovoljni saradnjom sa Srbijom i rezultatima. Iz EU poručuju da bezvizni režim nije ugrožen, ali da se nadgleda i dalje. U Evropskoj inicijativi za stabilnost kažu da je vizna liberalizacija za Balkan i dalje uspeh, jer su se sve postignute vrednosti od bolje bezbednosti, preko viših standarda do slobode kretanja očuvale. Direktorka programa „Bela šengen lista“, Aleksandra Štiglamjer za Dojče vele zaključuje da je ključno rešenje u rukama zemalja članica da učine što manje privlačnim dolazak lažnih azilanata:

„Želeli bi da se u evropskim zakonskim odredbama zemlje koje su dobile viznu liberalizaciju okarakterišu kao „sigurne zemlje“. Tako bi se kao prioritetni obrađivali zahtevi za azil iz ovih zemalja, što bi ubrzalo procedure, a potražioci azila bi morali da dokažu da su zaista lično ugroženi u tim zemljama.“

Autor: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon