Onkološka istraživanja
5. oktobar 2007.
Profesor i šef Odseka za molekularnu genetiku, Peter Lihter, ističe da se istraživanje odvija na licu mesta, tačnije na samoj klinici:
„U prošlosti naša slabost bila je nedovoljan broj osoblja, koje bi doprinosilo direktnoj primeni istraživačkih podataka na klinici.“
Profesor Peter Lihter jedan je od najznamenitijih istraživača u Centru za lečenje bolesti raka. On je i dobitnik nemačke nagrade za doprinos u oblasti onkologije. Njegov šef profesor Otmar Vistler več četiri godine vodi Centar za istraživanje bolesti raka i pred sobom ima samo jedan cilj: da koliko god je moguće primeni istraživački rad u praksi:
„Naravno da sam nakon dolaska u Centar, postavljao sebi pitanja na kom je stupnju razvoja Centar sada i gde želi da bude u budućnosti. Sigurno najveći korak koji smo preduzeli jeste da želimo da se krećemo u pravcu kliničkog rada. Razlog za to leži u jednostavnoj činjenici. Istraživanja u onkologiji su u medjuvremenu toliko odmakla da konačno razumemo na koji način se i zbog čega razvija rak kod ljudi. Ovim se otvaraju sasvim nove mogućnosti, pa tako i ova u vezi sa misijom našeg Centra. Znači mi ne želimo samo da istražujemo bolesti raka, već i da saučestvujemo u tome da se u budućnosti one jednostavnije prepoznaju, leče, ili putem prevencije uklone.“
U tu svrhu 2003. osnovan je Nacionalni centar za bolesti raka, koji predstavlja zajednički projekat Centra za istrazivanje bolesti raka i Univerzitetske klinike u Hajdelbergu, objašnjava profesor Peter Lihter. Centar je na neki način postao sedište elitne grupe istraživača u oblasti onkologije, usmerene isključivo ka pacijentima. Uostalom oni jesu u središtu pažnje Centra za istraživanje bolesti raka, ali i za one koji se isključivo bave osnovnim istraživanjem, kao na primer mlada profesorka Ursula Klingmiler. Ona se prijavila da bude deo projekta baš iz razloga povezanosti teorijskog i praktičnog:
„Veoma me je impresionirao susret sa ljudima iz uprave. Tamo je pozdravljena ideja zajedničkog cilja, odnosno rada usmerenog isključivo ka pacijentima i njihovom izlečenju. Za mene je bilo sasvim novo da službenici i istraživači imaju isti cilj pred sobom. A to smatram veoma dobrim.“