1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost

U Nemačkoj se 27. januar, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava od 1996. kao Dan sećanja na žrtve nacizma. Taj dan danas je obeležen u posebnom sednicom Bundestaga.

Logor smrti - Aušvic

Logor smrti - Aušvic

Sednici Bundestaga prisustvovali su i kancelarka Angela Merkel i predsednik države Kristijan Vulf. Na početku vanrednog zasedanja Bundestaga je predsednik parlamenta Norbert Lamert podsetio na jevrejske žrtve genocida, kao i na sve ostale stradele - Sinte i Rome, pripadnike manjina, homoseksualce i invalide.

Sednica Bundestaga povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta

Sednica Bundestaga povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta

Norber Lamert je ukazao na „besprimernu seriju ubistava“ koja je nedavno otkrivena i koju su izveli pripadnici jedne neonacističke terorističke grupe. On je pohvalio angažovanje mnogih ljudi: „To su pojedinci, organizacije, pa i čitava sela, ljudi koji se stalno suprotstavljaju desnim ekstremistima koji žele da marširaju njihovim mestima, uz jasnu poruku: mi nećemo trpeti vašu mržnju, još manje – vaše nasilje.“ Lamert se osvrnuo i na poslednja istraživanja javnog mnjenja koja su pokazala: „U našoj zemlji postoji latentni antisemitizam čiji je red veličine 20 odsto celokupnog stanovništva. To je za Nemačku tačno 20 procenata previše.“

Spas u „poeziji, ljubavi i muci“

Najvažniji je bio govor koji je u Bundestagu održao 91-godišnji književni kritičar Marsel Rajh-Ranicki. Ovaj najuticajniji posleratni književni kritičar u Nemačkoj, kao mladić iz jevrejske porodice 1938. je iz Berlina deportovan u Varšavu: „Tada niko nije znao kuda zapravo putuju ti transporti i kakvo preseljenje nam stvarno predstoji“. Rajh-Ranicki je preživeo je Varšavski geto a najveći deo članova njegove porodice stradao je u koncentracionim logorima. Predsednik parlamenta Lamert je sudbinu najvećeg nemačkog književnog kritičara nazvao „simboličnom za iskustva miliona ljudi“ u to vreme. Rajh-Ranicki je detaljno govorio o vremenu koje je proveo u getu, za koje je već ranije rekao da su ga u životu održali „poezija, ljubav i muzika“.

Marsel Rajh-Ranicki

Marsel Rajh-Ranicki

U Varšavskom getu je Rajh-Ranicki upoznao i suprugu Teofilu sa kojom od 1958. živi u Nemačkoj. Govoreći, kako je ukazao kao svedok istorije, ne kao književni kritičar i istoričar, o proterivanju i progonu varšavskih Jevreja i o „smrtnoj presudi nacista nad najvećim jevrejskim gradom u Evropi“, Rajh-Ranicki je rekao da je „iseljavanje iz Varšave imalo samo jednu svrhu i jedan cilj – smrt“.

Suprotstaviti se svakoj formi netolerancije i antisemitizma

U Nemačkoj se 27. januar, dan kada su trupe Crvene armije 1945. oslobodile nacistički logor smrti Aušvic, obeležava od 1996. godine. Kao Dan sećanja na žrtve nacizma. Ispitivanje javnog mnjenja objavljeno tim povodom pokazalo je da svaki peti mladi Nemac u dobi između 18 i 29 godina ne zna ništa o Aušvicu. Ali, istovremeno 90 odsto građana Nemačke zna kakav poseban značaj za istoriju ima ovaj koncentracioni logor iz vremena nacističke diktature. Među građanima starijim od 30 godina 95 odsto zna detalje o Aušvicu. No, na zapadu Nemačke 46 odsto ljudi nije nikada posetilo nijedno spomen-obeležje koja postoje na mestima gde su nekada bili koncentracioni logori. Na nekada socijalističkom istoku zemlje samo 27 odsto ljudi nije nikada bilo na ovakvom spomen-obeležju.

U Nemačkoj postoji latentni antisemitizam čiji je red veličine 20 odsto celokupnog stanovništva

U Nemačkoj postoji latentni antisemitizam čiji je red veličine 20 odsto celokupnog stanovništva

Povodom sećanja na žrtve holokausta, u Briselu je održana konferencija „Razvoj antisemitizma u 21. veku“ na kojoj je govorio i nekadašnji predsednik Evropskog parlamenta i predsednik fondacije „Konrad Adenauer“ Hans-Gert Petering. On je najoštrije osudio svaku formu poricanja holokausta: „Onaj ko poriče holokaust, poriče čovečnost, i ljudsku volju da uči iz istorije“. On je pozvao javnost da se oštro suprotstavi svakoj formi netolerancije i antisemitizma. Pri tome je dodao da „kritika političkih odluka izraelske vlade ne sme biti shvaćena kao antisemitizam, već među partnerima mora biti moguća.“ Petering je od Evropske unije zatražio da pojača svoje angažovanje na traženju mirovnog rešenja za Bliski istok. Pomenuta konferencija je zajednički projekat fondacije „Konrad Adenauer“, Američkog jevrejskog komiteta (AJC) i predstavništva Izraela u Evropskoj uniji.

Autor: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM