Oltmer: Bogati Sever prihvata malo izbeglica

DW: Gospodine Oltmer, u Nemačkoj se intenzivno diskutuje o porastu broja izbeglica. Da li Vam je kao istoričaru ta rasprava isuviše kratkovida?

Johen Oltmer: Kada se posmatra debata može se zaključiti da je dobrim delom istorijski slepa i nesvesna. Kada se pogledaju rane devedesete, vidi se da je doseljavanje generalno bilo znatno veće nego što je danas. I kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih bilo je takvih doseljeničkih kulminacija. Nedavno je bilo veoma malo imigracije, od 2006. do 2009. čak je bilo više emigracije nego imigracije. Kada se baci pogled unazad može da se kaže da nekada ima više, a nekada manje migracije. Ne mora biti kraj sveta zato što trenutno imamo više potražioca azila. Uvek postoji uzlazna i silazna linija.

Ali generalno je u svetu trenutno više izbeglih nego ikada ranije?

To su podaci Visokog komesarijata UN za izbeglice UNHCR. Evidentiranje je počelo tek pedesetih godina. A znamo da su mandati UNHCR značajno porasli proteklih godina. Teško je davati neke dugoročne prognoze. To što sada imamo je zaista jedan velik broj izbegličkih talasa širom sveta.

Da li je Nemačka pri tom u centru izbegličkih strujanja?

Evropa i Nemačka su relativno jako odvojene od tih kretanja. UNHCR govori o oko 60 miliona izbeglica i takozvanih raseljenih lica u 2014. godini. Skoro 90 odsto tih izbeglica primljeno je u zemljama u razvoju na globalnom Jugu. Početkom dvehiljaditih je udeo globalnog Severa u prihvatanju izbeglica bio znatno veći. Najsiromašnije zemlje na svetu prihvataju najveći deo izbeglica.

Ali mnoge izbeglice bi radije u bogatije zemlje?

U svakom slučaju postoji tesna veza između privredne konjunkture i migracije. Prosperitetni regioni su tokom istorije beležili veliki broj doseljenika. Postoji odnos razmene. Migracija utiče na inovaciju i privredni rast. A inovacija i privredni rast utiču na migraciju. To mora da se posmatra zajedno. To se uvek iznova vidi kada se pogledaju globalni gradovi, rastuće metropole. Međutim percepcija migracije je drugačija. Ona se više vidi kao rizik, a manje kao šansa.

Pojedini političari upozoravaju da bi strah i protivljenje u Nemačkoj čak mogli da prerastu u brutalno nasilje, kao početkom devedesetih godina. Već sada ima mnogo slučajeva podmetanja požara. Neprijatelji stranaca su ranije ubili najmanje 30 migranata i potražilaca azila u Nemačkoj. Vidite li tu opasnost?

Tada je postojala specifična konstelacija ujedinjenja dve nemačke zemlje, intenzivno se diskutovalo o položaju te nove Nemačke u svetu, o novom identitetu. Migracija, doseljavanje i azil su od strane velikog broja političara i građana u kontekstu tih debata shvatani kao smetnja. Ni ekonomska situacija tada nije bila tako povoljna kao danas, to je razlika. Migracija se i danas u raspravama doživljava kao problem, ali ima mnogo više podrške, donacija i spremnosti da se pomogne nego što je tada bilo.

Da li jednostavno moramo da naviknemo da imigracije i emigracije ima više zato što su ljudi postali mobilniji?

To što nam je prvenstveno potrebno su ciljevi politike vezane za migraciju i izbeglice. Ciljevi sa dugoročnijom perspektivom. Vidimo u Nemačkoj i Evropi određene napore i pretumbavanja. Pojedine stvari se promene ali nema koncepta, nema formulisanja cilja. Zato se pojedini instrumenti besciljno koriste. Na duge staze to vodi problemu nedostatka podrške građana. Niko ne zna kako će Evropa, kako će Nemačka rešiti to pitanje.

*Profesor Johen Oltmer, 1965, istražuje istoriju migracije od kasnog 18. veka do danas. Profesor je novije istorije na Institutu za istraživanje migracija i interkulturalne studije univerziteta u Osnabriku.