Olimpijske igre: Šansa da se nešto promeni u Kini?

Na svečanom otvaranju pored najistaknutijih kineskih političara biće i dvadesetak predsednika država. Tako će kineska televizija do najzabitijeg sela preneti sliku predsednika Hua Đintaoa kako ćaska sa Džordžom Bušom, Nikolom Sarkozijem ili Vladimirom Putinom. Poruka je jasna – mi smo ravnopravni, mi smo deo sveta. Da je američki predsednik prethodno kritikovao nepoštovanje ljudskih prava u zemlji kineski građani neće saznati.

Obećanje...

Uprkos svim obećanjima Peking je proteklih meseci čak pojačao pritisak na one koji drugačije misle. Tako je, pre nekoliko nedelja, počelo suđenje advokatici Ni Julan koja se godinama bori za prava onih kojima je konfiskovana imovina. U aprilu se to desilo i njoj – srušena joj je kuća u okviru akcije ulepšavanja Pekinga uoči Olimpijskih igara. Kada se usprotivila – uhapšena je.

Ipak promene?

Međutim, poslednjih dana se videlo da je Olimpijada ipak šansa da se nešto promeni. Nakon uzbune u međunarodnoj javnosti zbog ograničavanja pristupa Internetu kineske vlasti su popustile. Sada je ponovo dostupna i ranije zatvorena veb-stranica Dojče velea. Međutim, neprihvatljivo je što još ima zatvorenih stranica i što je oko 80 novinara i internet autora i dalje u zatvoru.

Kinesko rukovodstvo nije zaslužilo ove Olimpijske igre, ali ih je zaslužio kineski narod. Ako se ono što je bilo zamišljeno kao arhitektonska i organizacijska parada pretvori u veliku narodnu svetkovinu, a komunistička partija ne zapadne u paranoju i uvede sveopštu kontrolu, onda bi Igre mogle da promene čak i Kinu.