1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Okretanje Srbije Vašingtonu

Saša Bojić2. jun 2015.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić bi u SAD trebalo da pokaže da je otvoren i za saradnju sa Vašingtonom, a ne samo sa Moskvom. O „okretanju Srbije Vašingtonu“, piše Zidojče cajtung.

https://p.dw.com/p/1FaV7
USA Serbien F-16 Kampfjet
Foto: picture-alliance/epa/S. Stankovic

Dnevnik Zidojče cajtung piše o odlasku premijera Srbije Aleksandra Vučića u SAD. U tekstu pod naslovom „okretanje ka Zapadu“ autor Florijan Hasel navodi da je američki potpredsednik Džo Bajden pozvao Vučića u goste čim je saznao da će „Beograd“ biti prisutan na vojnoj paradi u Moskvi povodom Dana pobede: „Bajden namerava da ubedi Vučića da olabavi veze sa Rusijom, ali na prvi pogled se čini da to nema mnogo izgleda na uspeh. Srbija važi kao klijent Moskve; srpski predsednik Tomislav Nikolić uvak nalazi reči pohvale za ruskog predsednika Vladimira Putina, a Srbija – i kao kandidat za EU – odbija da uvede sankcije Rusiji.“ Autor dodaje da i mnogi Srbi ne vole Sjedinjene Američke Države već i zbog toga što su one predvodile bombardovanje kojim je 1999. „Srbija prinuđena da okonča rat na Kosovu“.

S ruge strane, navodi se da Srbija ima dobrih razloga da se okrene Zapadu, jer „i pored bratske retorike Beograd ne uživa nikakav poseban tretman Moskve. Još i pre nego što je ruska privreda zbog smanjenja cena nafte i zapadnih sankcija dospela u krizu, Putin je najčešće odbijao molbe Srbije da joj dodeli opsežne kredite i druge vidove ekonomske podrške. Srbija, doduše, 80 odsto svojih energetskih potreba zadovoljava ruskim gasom, ali za to, prema analitičarima agencije Stratfor, plaća visoku cenu: 340 dolara za 100 kubnih metara. Susedna Mađarska plaća Moskvi samo 260 dolara.“

U nastavku teksta se objašnjava da Aleksandar Vučić nije zainteresovan samo za prijem Srbije u EU, već i za poboljšanje odnosa sa SAD. Osim toga, američki potpredsednik Bajden traži mogućnosti da se i na Balkanu nečim suprotstavi Moskvi. Nakon što je on Vučiću uputio svoj poziv, u Beograd su dolazili i predsednica Saveta Ruske federacije Valentina Matvijenko i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, „ali njihov pokušaj da drže Srbiju na strogo ruskoj liniji nije uspeo, između ostalog i zato što Moskva zbog praznih kasa ne može mnogo toga da ponudi Beogradu. „Vašington, s druge strane, u sadejstvu sa EU može da se zalaže za priključenje Srbije projektu transjadranskog gasovoda – on bi trebalo da kao konkurencija ruskim gasovodima posle 2020. sprovodi gas iz Azerbejdžana u Tursku, pa dalje u jugoistočnu Evropu. Priključenje na taj gasovod bi za Srbiju bilo skupo. Ali Evropska komisija ima u budžetu milijardu i po evra namenjenih Srbiji za period do 2020. godine – tu su mogući i energetski projekti.“

„Srpska vlada nije samo zbog pitanja gasovoda ili novih (avionskih) letova (za SAD) zainteresovana za bolje odnose sa Vašingtonom. Srbija je u teškoj situaciji: privreda je u krizi a Međunarodni monetarni fond predviđa da će u toj zemlji nezaposlenost do kraja 2016. izositi 22 odsto. Državi je potreban novac; potrebne su joj strane investicije. U novembru je ona sa MMF potpisala ugovor koji joj garantuje kredite a obavezuje da zauzvrat sprovede opsežne reforme“, piše dnevnik Zidojče cajtung.

Symbolbild Einwanderung Deutschland
Ljudi sa Zapadnog Balkana bez šanse za dobijanje azila u NemačkojFoto: imago/Ralph Lueger

Posebni centri za potražioce azila sa Zapadnog Balkana

Magazin Fokus se bavi problemima izbeglica sa Zapadnog Balkana u Nemačkoj: „Potraga za mestima koja bi poslužila za prihvat ovih izbeglica mogla bi da se ispostavi kao teža nego što je to u prvi mah izgledalo. Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer (CDU) je pre nekoliko nedelja izjavio da izbeglice sa Zapadnog Balkana želi da smešta u mali broj prihvatilišta kako bi mogle brže da budu proterane – u slučaju da njihovi zahtevi za azilom budu odbijeni“.

Vlade zemalja Zapadnog Balkana su uznemirene zbog toga što veliki broj njihovih građana stalno odlazi. Prema informacijama Fokusa, mnogi političari tih zemalja su proteklih nedelja bili na razgovorima sa članovima vlade i poslanicima u Berlinu. Ministri unutrašnjih poslova Crne Gore i Kosova su nam ubedljivo objasnili kolika je u njihovim zemljama briga zbog egzodusa, rekao je Volfgang Bozbah (CDU), predsedavajući Odbora Bundestaga za unutrašnje poslove. Političari visokog ranga iz Albanije, Kosova i Crne Gore su nas zamolili da ljudima u njihovim zemljama uputimo jasan signal da nemaju šanse da dobiju azil u Nemačkoj“.