1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Oko sokolovo ili pametne lopte? FIFA bira…

Ni ovogodišnje svetsko prvenstvo u fudbalu ne protiče bez kontroverzi. Navijačima ostaje da negoduju, a britanskim i nemačkim kompanijama da čekaju odluku FIFA o uvođenju tehnologije koja bi pomogla sudijama.

Sudije bi mogle da dobiju pomoć

Sudije bi mogle da dobiju pomoć

Dve poslednje greške dogodile su se nedavno. Najpre je sudija u meču Nemačke i Engleske propustio da prizna gol Frenka Lamparda, kada je lopta za dobrih pola metra prešla gol-liniju. Sutradan je sudija u utakmici između Argentine i Meksika priznao pogodak Karlosa Teveza iz debelog ofsajda.

Kao što je to bio slučaj i povodom ranijih sudijskih propusta, i ovoga puta zvaničnici FIFA su uputili izvinjenje zbog loših odluka arbitara na pomenutim utakmicama. Međutim, od izvinjenja, naravno, niko nema koristi. Ono samo izaziva nove reakcije.

„Reagovao sam kao i većina Engleza, ali i dobar deo nemačkih navijača. Odluka sudije dovela je u pitanje pobedu Nemaca“, kaže Pol Hokins, osnivač i predsednik kompanije „Hokaj inovejšns“ iz Velike Britanije.

Njegova kompanija je jedan od dva potencijalna kandidata čije bi tehnološko rešenje moglo da bude prihvaćeno u cilju otklanjanja pomenutih grešaka prilikom (pr)ocenjivanja validnosti postignutog gola.

Sistem sokolovog oka se uspešno primenjuje u tenisu

Sistem sokolovog oka se uspešno primenjuje u tenisu

Sistem Hokaj (oko sokolovo) već se uspešno primenjuje u kriketu, tenisu, i u bilijaru. Zasniva se na principu brzih kamera koje prate loptu (lopticu) u vazduhu. Nadalje se kroz kompjutersku obradu kretanje lopte usporava i jasno prikazuje da li je, recimo, udarila u liniju ili je van polja. Kao što je to slučaj sa tenisom, u toku fudbalske utakmice treneri, igrači ili sudije mogli bi da „izazovu odluku“, odnosno pozovu „čelendž“, a dilemu bi potom rezrešilo „oko sokolovo“.

Inteligentna lopta

Igrom ironije, obzirom na jedan od pomenutih mečeva, drugi sistem koji bi mogao da pruži podršku sudijama na utakmicama razvijen je u Nemačkoj. Nazvan je Vitrek (Witrack), a zasniva se na elektronskom čipu koji se ugrađuje u loptu (do sada je napravljena tzv. Adidasova inteligentna lopta). Osim ove kompanije, u konstrukciji su učestvovali i „Kairos tehnolodžis“ (Cairos Technologies) i Institut Frauenhofer.

Ovaj elektronski čip je pričvršćen u unutrašnjosti lopte tako da je otporan i na najjače udarce nogom. Naravno, osim lopte, i teren bi morao „na operaciju“. Naime, prostor oko gola bio bi obeležen magnetnim poljem kako bi kompjuterskom obradom jasno moglo da se registruje da li je lopta prešla liniju ili ne. Ovaj sistem bi u deliću sekunde poslao signal u slušalice sudije, koji bi potom lakše i sa sigurnošću doneo odluku.

Oliver Braun, direktor marketinga kompanije „Kairos tehnolodžis“ kaže za Dojče vele da je njegova firma naporno radila kako bi ispunila četiri zahteva koje su Međunarodna fudbalska asocijacija i FIFA postavile još 2007. godine. Pre svega sistem mora da bude 100 odsto pouzdan, da bude vezan za gol-liniju, da postoji veza između sudije i sistema, i da je signal dostupan samo zvaničnicima konkretne utakmice.

Goal Line Technology Flash-Galerie

Inteligentna lopta

„Bili smo veoma iznenađeni. Uložili smo milione evra u tehnologiju“, kaže Braun. „Potom su nam rekli da bi bilo dobro da se tako nešto i primenjuje na utakmicama i da će po ispunjenju kriterijuma početi i sa primenom. Jedini smo ispunili te zahteve.“

Braun dodaje i da je ovaj sistem već uspešno isproban na fudbalskim turnirima za mlađe kategorije u Peruu, kao i na FIFA Svetskom klupskom prvenstvu u Japanu 2005. godine.

(Ne)odlučnost

Ranije je prvi čovek FIFA Sep Blater izjavio da je fudbal igra sa „ljudskim likom“ i da s toga ne bi trebalo da se oslanja na tehnologiju, već bi trebalo „da igraju, sude i kontrolišu ljudi“. Međutim, posle velikog broja grešaka, Blater je promenio mišljenje.

„Bilo bi neozbiljno ako ne otvorimo pitanje uvođenja tehnologije na gol-liniji“, rekao je nedavno Blater. O tome bi, kako je rekao, trebalo da se raspravlja već u Julu na sastanku u Velsu, posle SP u Južnoj Africi.

„Mislim da bi nadležni za ovo pitanje trebalo jednostavno da odluče da li žele da sarađuju sa tehnologijom, razmišljajući o tome iz ugla morala. Neka onda testiraju bilo koji sistem. Ništa više nije potrebno da urade“, kaže osnivač kompanije „Hokaj“. Povrh svega, zaključuje Hokins, kao i u tenisu, različiti proizvodi mogu da budu manje ili više odgovarajući na različitim nivoima igre, ili na različitim stadionima.

Autori: Sajrus Farivar / Relja Božić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 01.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/O7XR
  • Datum 01.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/O7XR