1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Odvojene komemoracije za iste mrtve

U Novosadskoj raciji 1942. godine ubijeno je više od 4.000, a ne „samo” 1.300 osoba, tvrde pojedini istraživači. Ali, i ove godine komemoracije povodom godišnjice Racije bile su odvojene.

default

Spomenik žrtvama racije u Novom Sadu

Ove godine u Novom Sadu su održane ukupno četiri komemoracije povodom sećanja na pogubljene u fašističkoj Raciji iz 1942. godine, kada je mađarska okupatorska vojska ubijala i pod led Dunava bacala Srbe, Jevreje, Rome... Sve četiri komemoracije održane su odvojeno: u petak gradske i pokrajinske vlasti, a u nedelju Srpska pravoslavna crkva, Srpski narodni pokret „Svetozar Miletić” i Udruženje građana „Racija 1942.”

Na različitim komemoracijama pominjale su se i različite brojke stradalih u Raciji: od 1.300, što je verzija koja figurira praktično do kraja Drugog svetskog rata do danas, do više od 4.000.

Predstavnik Udruženja građana „Racija 1942.” Aleksandar Veljić izdao je više knjiga u pokušaju da imenom i prezimenom navede sve žrtve. „Došli smo da obeležimo i da se setimo i opomenemo više od 4.000 žrtava Novosadske racije, koje su bačene pod led. Ako zaboravimo taj zločin, taj grozan zločin i genocid, onda može i da nam se ponovi. Zbog toga smo i kao geslo današnjeg skupa odabrali ‘Ako zaboraviš - ponoviće se!’”, poručio je Veljić.

Lažno bratstvo i jedinstvo?

Veljić je za Dojče vele rekao da je broj žrtava namerno bio minimiziran. „U pitanju je bilo takozvano lažno bratstvo i jedinstvo, u stvari - iako to može da zvuči kao zavera - izgleda da je glavni cilj bio da se umanji broj stradalnika svih nacionalnosti. Recimo, uopšte se ne spominju ni Nemci ni Mađari koji su pobijeni u Novosadskoj raciji”, smatra naš sagovornik.

Na komemoracijama su se mogla čuti i pisana svedočenja preživelih iz usta glumaca, među kojima su odjekivale i danas aktuelne rečenice:

„Uniformisani zverovi su to činili bez obrazloženja, u ime ratnog stanja, ratnog pravca ili u ime ‘viteštva’, dok su hiljadugodišnji kulturtregeri u frakovima ili crkvenim togama bezdušno fabrikovali neophodne nužnosti za opravdanje zverstava.“

A kada je Racija nekim čudom bila obustavljena:

„Bilo je to buđenje iz smrti, čudo, nešto što niko nije mogao ni da shvati ni da veruje u prvom času. Ljudi su napustili svoje redove i trčali unaokolo kao poludeli. Ja sam takođe jurio, čas levo čas desno, kao ludak. Nekako sam hteo da opipam stvarnost: život, život, život!”

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 24.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qujo
  • Datum 24.01.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Qujo