1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Odumire 79 nacija

Zbog pada nataliteta u svetu odumire 79 nacija, od čega čak 35 evropskih. Samo dve zemlje u Evropi iznad su nivoa reprodukcije, Malta sa 2,4 i Albanija sa 2,8 deteta po porodici, piše u izveštaju organizacije Human Life.

default

Kako povećati natalitet?

Iako je Nemačka u svetu uzor po svojoj porodičnoj politici, natalitet u ovoj zemlji svake godine sve više opada. Istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koje obuhvata 30 najrazvijenijih zemalja sveta, pokazalo je da se Nemačka nalazi tek na 26 mestu po stopi nataliteta.

Ovaj podatak je kontradiktoran činjenici da je upravo Nemačka zemlja koja izdvaja najviše novca iz javnih fondova za finansiranje porodične politike. Nemačka na svako novorođeno dete - do njegovog punoletstva u 18. godini života potroši 146.000 evra. Stopa dečijeg siromaštva u Nemačkoj iznosi 8,3 odsto u poređenju sa ostalim industrijskim zemljama, gde se u proseku kreće oko 12,7. Međutim, ni trogodišnje plaćeno roditeljsko odsustvo nakon porođaja, a ni veći broj mesta u dečijim vrtićima nisu doveli do većeg nataliteta u Nemačkoj.

Dečiji doplatak nekorektno raspodeljen

Neugeborenes in Krippe

Monika Kviser, autorka pomenutog istraživanja objašnjava da je u Nemačkoj i dalje problematično istovremeno spajanje posla i porodice i da država treba još više da učini za najmlađe. ”Nemačka izdvaja relativno mnogo novca za stariju decu. Dečiji dodatak se isplaćuje i onoj deci koja uče zanat, a i zanat im je plaćen. Istovremeno, mlađa deca dobijaju relativno malo novca. U većini industrijskih zemalja je stanje takvo, da se mlađa deca veoma zapostavljaju.”

U Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj savetuju da država umesto novčanih sredstava i poreskih privilegija za roditelje, direktno investira u stvaranje infrastrukture za još bolju brigu o deci. Međutim, nemačka vlada se i dalje drži politike „dečijeg dodatka“. Saradnik državnog Ministarstva za porodicu Herman Kis komentariše:

”To su pouzdani izvori prihoda. To je odlučujući preduslov da dečije siromaštvo u Nemačkoj ostane na niskom nivou. Znamo da moramo ulagati i u infrastrukture za brigu o deci, dakle, otvoriti nove šanse za smeštaj i brigu o deci tokom celog dana ili na određen broj sati. Upravo na tome radimo.”

Srbi, Hrvati, Bosanci i Hercegovci polako izumiru?

Ukoliko posmatramo balkanske narode, u poslednjih 100 godina, broj Albanaca je povećan za 700 odsto, Rumuna, Bugara i Grka je više 40 odsto, dok se broj Srba smanjio za 10 odsto. Broj Srba se svake godine smanjuje za oko 40.000, a neki demografi procenjuju da će Srbi kao narod nestati za 250 godina. Hrvatska ima 690.000 dece i nešto više od 760.000 starijih od 65 godina. Stručnjaci vjeruju da će za 30 do 40 godina biti upola manje dece i trostruko više starijih, nego što ih ima sada. Demografska slika nije nimalo povoljnija ni u Bosni i Hercegovini. U poređenju sa 2009. natalitet je u 2010. godini opao za skoro 3 odsto. Rat i njegove posledice pogoršale su situaciju, veliki broj ljudi je nastradao, a značajan deo plodno sposobne populacije napustila je granice države.

Autor: Selma Filipović, Berlin
Odg. urednik: Jakov Leon