Odobren novac za Grčku

Najnoviji izveštaj „Trojke“ (Međunarodni monetarni fond, Evropska unija i Evropska centralna banka) objavljen je u poslednjem trenutku, pred sam početak zasedanja ministara finansija zemalja EU. U istom se navodi kako je u Grčkoj ostvaren izvestan napredak u sprovođenju reformi i merama štednje. Doduše, Trojka sugeriše veće angažovanje u rekonstrukciji „prenaduvane“ državne uprave i privatizaciji državnih preduzeća.

Od pomenutog izveštaja i mišljenja stručnjaka međunarodne trojke, zavisi dalja finansijska pomoć prezaduženoj zemlji, uostalom kao i u prethodnim slučajevima. Nedostataka je očigledno bilo i ovoga puta, ali zeleno svetlo za dodatnih 6,8 milijardi evra, Atini je ipak dato. Ipak, reč je o parcijalnom odobravanju pomoći, jer se od Grčke očekuje jasna posvećenost u sprovođenju mera, na kojim insistiraju MMF, EU, ECB. Najviše zapinje u poreskim reformama i smanjivanju državne administracije.

Odlaganje je pogrešna taktika!

Odluka ministara finansija zemalja članica EU ne predstavlja nikakvo iznenađenje, ali su u Briselu sinoć, 9. jula, mnogi bili zatečeni velikodušnošću najvećih kritičara grčkih vlasti. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble, ovoga puta bio je nešto blaži u oceni izveštaja međunarodne Trojke. „To koliko su prilike u Grčkoj ozbiljne i teške nije ništa novo. Ali sigurno jeste to što je ova zemlja ipak ostvarila značajan napredak“, rekao je Šojble i dodao: „Uveren sam da ćemo i u narednim mesecima nastaviti ovim teškim, ali uspešnim putem.“

Njegova koleginica iz Austrije, ministarka Maria Fekter, slično komentariše učinak reformi u Grčkoj. „Rezultat je bolji od očekivanog privrednog rasta. Turizam se oporavlja, a i strukturalne reforme koje se sprovode ukazuju na rezultate.“ Fekterova je do sada bila među najvećim kritičarima vlasti u Atini. Gotovo uvek bi ponavljala formulacije tipa, „ako Grčka to ne učini na vreme“ ili „ako ne bude urađeno ono što se očekuje“. Upućeniji tvrde, kako su dobrim delom i zvaničnici EU, poput austrijske ministarke, zbog svojih oštrih reči i zahteva, dovodili do napetosti da se do poslednjeg trenutka ne zna, hoće li će Grčka dobiti novac ili ne.

Izgleda da su oni najtvrdokorniji promenili mišljenje. Da li je zaista tako i šta je razlog tome? „Taktika odlaganja ne vodi ni čemu, celu stvar čini samo još skupljom“, objašnjava Fekter. „Ne rado bih tokom leta ponovo dolazila za Brisel. Dovoljno je da se ponovo vidimo na jesen“, iskrena je austrijska ministarka.

U fokusu je Portugal

Ministre finansija zemalja članica EU više brinu prilike u Portugalu. Mada se stiče utisak da je politička kriza u toj zemlji ipak prevaziđena. Ostavka resornog ministra Vitora Gaspara, nije ugrozila politiku štednje portugalskih vlasti. Strah je ipak bio opravdan, jer je upravo Gaspar bio posvećen primeni mera štednje, a vladu je odlučio da napusti, pre svega zbog protivljenja građana, kojima je dosta stezanja kaiša.

Koliko se politička situacija jedne zemlje održava na privredu, pokazuje upravo odlazak ministra Gaspara. Onog trenutka kada je saopštio da daje ostavku, skočile su kamate na državne obveznice. Na sreću, koaliciona vlada na čelu sa premijerom Pedrom Koeljom, brzo je odreagovala.

Nemački ministar finansija Šojble veruje da je opasnost prošla. „Dešava se da povremeno dođe do krize vlade u nekoj zemlji članici Unije.“ Odlazak portugalskog kolege ga nije iznenadio, ali ipak izražava žaljenje zbog njegove ostavke. „Portugal se poslednjih godina pokazao veoma stabilnim. Tako bih objasnio svoju opuštenost. Verujem da će Lisabon nastaviti tim putem“, kaže Šojble. Možda bi se i moglo reći da je Portugal uspešan u sprovođenju mera, koje se od njega u zamenu za finansijsku pomoć očekuju. Ali postavlja se pitanje, hoće li narod to kraja izdržati?

Jedino Mario Dragi kritikuje

Jedino se Mario Dragi, šef Evropske centralne banke potrudio da susret ministara finansija zemalja članica EU u Briselu prođe u nešto napetijoj atmosferi. Doduše, on svoje kritike nije izneo pred njima, već komitetom za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.

Recesija je u ovom trenutku najveći problem, tvrdi ovaj Italijan. „Ekonomska aktivnost u evrozoni, smanjena je šesti kvartal za redom. Uz to i situacija na tržištu rada i dalje je veoma slaba.“ Dodatnu opasnost predstavlja i neočekivano manja potražnja na tržištu i preterano sporo sprovođenje strukturalnih reformi u državama evrozone. Drugim rečima, čitav niz problema i rizika, još uvek potresa privredu zemalja EU, upozorava Dragi, čije je izlaganje očigledno imalo za cilj da skrene pažnju na jedno: Razloga za paniku možda nema, ali ni vremena za letnje raspoloženje.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković