Odnosi Srbije i BiH nakon izbora | Politika | DW | 18.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Odnosi Srbije i BiH nakon izbora

Posle izbora u Srbiji i nakon formiranja nove vlade, Beograd neće značajno promeniti odnos prema Bosni i Hercegovini, i on će, kao i za vreme prethodne vlade, biti pragmatičan i pod jakim uticajem Brisela.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković u razgovoru za Dojče vele ističe da Srbija načelno prihvata suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i veruje da to ni tokom mandata sledeće vlade neće biti sporno. On se slaže sa ocenama da je blago distanciranje Srbije prema Republici Srpskoj (RS) bilo prisutno već posle izbora 2012. godine i da u tom smislu verovatno značajnih promena neće biti ni u naredne četiri godine.

„Tada (dok je Tadić bio na vlasti) Milorad Dodik je bio neka vrsta političkog faktora u Srbiji, koji je indirektno bio i garancija da je Boris Tadić, uslovno rečeno, na pravom, patriotskom putu. Tako nešto Vučiću nije neophodno“, objašnjava Dejan Vuk Stanković.

Bez podrške secesiji

Dejan Vuk Stanković: Dodikovim najavama o secesiji RS Vučić najvjerovatnije neće pružiti podršku

Dejan Vuk Stanković: Dodikovim najavama o secesiji RS Vučić najvjerovatnije neće pružiti podršku

Mada predviđa da će Beogradu Banjaluka i dalje biti bliža od Sarajeva, Stanković je uveren da Aleksandar Vučić „neće oklevati” da uspostavi korektne odnose sa predstavnicima Federacije BiH, dok Dodikovim najavama o secesiji Republike Srpske najverovatnije neće pružiti podršku.

„Ne verujem da će Vučić biti politička podrška secesiji, ma kako izgledala njegova politička prošlost u tom pogledu. Ne verujem da će ići u tu vrstu političkog avanturizma, posebno s obzirom na činjenicu da je jedan od prioriteta državne politike u Srbiji nastavak evropskih integracija“, objašnjava Stanković.

On kaže da je za „Evropu potpuno neprihvatljiv kraj BiH, kao države“. „Zbog toga mislim da Srbija, ukoliko bude želela da nastavi evropske integracije, sigurno neće moći da bude nosilac niti propagator politike razbijanja BiH“, ukazuje Stanković.

Problem Bosne i Hercegovine, jeste unutar nje same – u odnosima između Republike Srpske i Federacije BiH, i on je sam po sebi toliko težak da Vučić, sve i da hoće, ne može tu ništa bitno da pogorša. Dovoljno je sve to teško i delikatno, kaže Dejan Vuk Stanković.

Još jači uticaj Brisela

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić predviđa da će fokus buduće vlade u Beogradu biti unutrašnja politika Srbije i evropske integracije, a da će spoljna politika, pa i odnos prema Bosni i Hercegovini i regionu, možda u još većoj meri biti pod uticajem Brisela.

Prof. Predrag Simić: Prioritet će biti unutrašnja politika i evropske integracije

Prof. Predrag Simić: Prioritet će biti unutrašnja politika i evropske integracije

Simić podseća da je na izborima u Srbiji ovog puta debakl doživela nacionalna opcija te da ona nema gotovo nikakvih šansi da ugrozi evropske integracije Srbije. Sa po dva do tri odsto osvojenih glasova, partije nacionalne opcije neće moći da utiču ni na spoljnu politiku Srbije, u kojoj će ponovo do izražaja doći „pragmatizam“ prisutan i ranije, prilikom potpisivanja Briselskog sporazuma.

„Srbija ne želi da bude uvučena u bilo šta što bi menjalo postojeće aranžmane na Balkanu koji su ishod jednog dugotrajnog i komplikovanog oružanog sukoba, tako da u doglednoj budućnosti vidim samo interese, Beograda, ali i Zagreba, da se ta ravnoteža u BiH i regionu održi“, kaže Simić.

On u ovom trenutku ne vidi ništa što bi narednih godina moglo da utiče na ulogu Srbije „kao stabilizatora u regionu”, koji će, u granicama mogućnosti, „obeshrabrivati pokrete koji bi remetili ravnoteže uspostavljene od Dejtona pa nadalje u okruženju“.

Nedovoljno ograđivanje od Dodikovih izjava

Predsednik Socijaldemokratske unije Žarko Korać takođe ističe da su prioritet prethodne vlade bili pregovori sa Prištinom i dobijanje datuma za početak pregovora sa Evropskom unijom, dok je odnos prema BiH bio u drugom planu.

Milorad Dodik i Boris Tadić su negovali dobre odnose

Milorad Dodik i Boris Tadić su negovali dobre odnose

„Prava promena politike (prema BiH) bila bi kada bi Beograd otvoreno i nedvosmisleno rekao da je protiv podele Bosne i Hercegovine. Ovde se ponavlja ta mantra da Srbija podržava Dejtonski sporazum, ali nikada u Beogradu nema potpunog ograđivanja od Dodikovih izjava da je BiH jedna prelazna država, da je to nemogućna država, i da će na kraju biti referendum srpskog naroda o otcepljenju. Ne očekujem da će ova vlada sa Vučićem, koji će sigurno biti premijer, nešto bitnije u tom pogledu uraditi“ , kaže Korać.

On je uveren da bi samo pritisak Zapada, tj. kada bi to bio uslov evropskih integracija, mogao da navede Beograd, na „dramatičniju promenu odnosa prema BiH“, kojom bi se Dodiku dalo do znanja da Beograd neće podržati eventualni referendum o samostalnosti Republike Srpske.

„Bez toga mislim da će politika manje više biti ista, tj. Bosne i Hercegovina će biti u drugom planu i Beograd se neće mnogo obazirati na Dodikove izjave, zato što u ovom trenutku nema spremnosti da im se suprotstavi“, zaključuje Korać.

Autor: Una Sabljaković, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković