1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Društvo

Odnos Hrvatske i EU prema izbeglicama: Gurnite ih na istok

20. novembar 2023.

Hrvatska je obnovila ugovor sa Fronteksom i dogovorila mešovite patrole sa Slovencima i Italijanima kako bi suzbijali migracije. Za DW o tome govori Marijana Hameršak, hrvatska istraživačica migracija na periferiji EU.

https://p.dw.com/p/4ZAg1
Foto: Reuters/M. Djurica

Hrvatska vlada nema transparentan odnos prema tretmanu „istočnih“ granica ka Srbiji i BiH – granica koje su istovremeno i spoljne granice Evropske unije.

Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na upit DW povodom sporazuma koji je ministar Davor Božinović početkom meseca U Trstu potpisao sa italijanskim i slovenačkim kolegama.

Tim sporazumom dogovoreno je organizovanje mešovitih hrvatsko-italijansko-slovenačkih patrola koje bi suzbijale nelegalne ulaske izbeglica iz Azije i Afrike.

Razlog je određena nervoza u Italiji zbog nešto većeg broja izbeglica koje prolaze preko Hrvatske i Slovenije.

Osim toga, hrvatski premijer Andrej Plenković dvaput je u poslednje vreme pominjao ulogu Fronteksa u Hrvatskoj. Jednom je rekao da „Hrvatskoj ne treba Frontekst“, a malo kasnije da „Hrvatska nije odbila Frontekst“. Ovo poslednje je barem poznato jer je nedavno Zagreb produžio ugovor s tom agencijom EU za zaštitu granica.

Fronteks je neprozirna tvrđava

Ipak, okolnosti hrvatske saradnje s Fronteksom nisu najbolje poznate, a sad se u toj problematici pojavljuje i ne sasvim jasna ideja o trilateralnim jedinicama.

Marijana Hameršak
Marijana HameršakFoto: privat

„O Fronteksovom delovanju kod nas već se dugo vrlo malo zna“, kaže Marijana Hameršak koja predvodi istraživački projekat o migracijama na „periferiji EU“ u zagrebačkom Institutu za etnologiju i folkloristiku.

Dodala je kako su prošle zime ona i koleginica uputile molbu Fronteksu da im se, u okviru programa poseta, kao istraživačicama odobri obilazak sedišta u Varšavi.

„Molba nam je odbijena“, rekla nam je Hameršak, „uz obrazloženje da imaju manjak kapaciteta. A Fronteks sebe opisuje kao najveću i najbrže rastuću agenciju EU. Ekspanziju Fronteksovih ovlašćenja i finansija ne prati i ekspanzija odgovornosti i transparentnosti.“

Što se tiče Hrvatske, poznato je da su 2018. godine Fronteksovi avioni nadletali granicu s Bosnom i Hercegovinom, te da se u saradnji s Fronteksom održavaju obuke, kursevi, seminari. Takođe, Hrvatska učestvuje u Fronteksovim misijama, pa i onima izvan EU, recimo u Srbiji.

Ali nije poznato da li je Fronteks već na hrvatskim granicama, ili se možda tek planira da bude.

Mešovite patrole nisu novost

„Istraživanje uloge Nemačke u kontroli granica na Balkanu pokazuje da su nemački policajci prošlih godina u Hrvatsku, osim zbog Fronteksovih treninga, dolazili i zbog sprovođenja zajedničkih operacija, pilot-projekata i intervencija na granici“, nastavlja Marijana Hameršak.

Kako dodaje, u pojedinim izveštajima o ilegalnim pušbekovima – postupku kad policija tražioce azila naprosto potisne nazad preko granice - svedoci na hrvatskoj granici čuli su policajce koji govore nemački ili engleski jezik.

Srbija – stanica na putu ka Zapadu

U Hrvatskoj, pri tom, trenutno se sprovodi projekt EU „Jačanje nacionalnih i Fronteksovih kapaciteta za nadzor spoljne granice Evropske unije“ vredan gotovo 20 miliona evra.

To podrazumeva – ako već ne odmah Fronteksove ljude na granicama – onda svakako Fronteksovu opremu, bespilotne letelice, terenska vozila i slično.

Hameršak nam je napomenula i da su slovenačko-hrvatsko-italijanske patrole već duže vreme tema u Sloveniji. I to znatno pre 7. oktobra i eskalacije sukoba u Izraelu i Palestini, koji se ponegde tumači kao razlog povećanog političkog interesa u Hrvatskoj i EU za pitanje izbeglica.

„Sama ideja, prema nekim tumačenjima, dolazi od slovenačke politike koja mešane patrole zagovara kao rešenje za izlazak iz situacije u kojoj s italijanske strane stižu pritužbe, a s hrvatske ljudi, i koje bi Sloveniji omogućilo održavanje otvorenih granica s obe zemlje“, kaže Hameršak.

„No u Hrvatskoj su mešane patrole postale tema tek nedavno, s poslednjim sastankom ministara u Trstu koji dolazi u nastavku na uvođenje graničnih kontrola između Italije i Slovenije te Slovenije i Hrvatske“, dodaje ona.

„Uzimajući u obzir da, dakle, mešane patrole nisu nova tema“, nastavlja ona, „a da je na ovom sastanku postignut samo načelan dogovor o tehničkom učešću koje još nema definisan sistem, ni format, pa ni mandate, teško je govoriti o tome kako bi se taj dogovor mogao pretočiti u realnost.“

„Upitno je hoće li se ići u smeru formiranja brigada, kako predlaže Italija, ili patrola, za šta se zalaže Slovenija. U svakom slučaju, dogovor o njima je već sada upregnut u spektakularizaciju granica, kreiranje vanrednog stanja, predstavljanja migracija kao pretnje“, smatra Hameršak.

Izvoz problema

„Osim toga, dogovorom se perpetuira ideja da je zatvorena ili strogo kontrolisana spoljna granica Šengena preduslov otvorenih granica unutar njega, kao da je jedini razlog prelazaka vanjskih granica to što su porozne. Kao da bi sve bilo drugačije da su one drugačije, strože kontrolisane, kao da je kontrola sama po sebi lek za sve“, kaže Hameršak.

Vlasti šengenskih država-članica uglavnom nije zanimalo šta se na hrvatskim granicama dešava, dok su u javnost svakodnevno dopirale informacije o premlaćivanjima, ponižavanjima, proterivanjima migranata.

„Pa ni takvi postupci nisu zaustavili kretanje ljudi, nego su ga pre svega otežali i usporili. Pri tom ovakvo razumevanje Šengena, kontrole i granica vodi do stalne eksternalizacije, nastojanja država kontrolu svojih granica prebace na teritorije drugih država“, tvrdi ova naučnica.

„Stoga se slovenački i hrvatski ministri unutrašnjih poslova lako mogu složiti da 'problem' nisu Slovenija ili Hrvatska, nego Bosna i Hercegovina i Srbija, te u skladu s time podržavati i podsticati aktiviranje Fronteksa u tim zemljama, nepbez puno moralnih dilema ali ni pitanja o logici takvog pristupa koji se već toliko puta pokazao promašenim i u krajnjoj liniji i neefikasnim“, zaključila je Marijana Hameršak.

tekst je izvorno objavio DW na hrvatskom

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.