Odluka na Hagu

Obe strane, i Rusija i Gruzija, dovele su svoje stručne predstavnike kako bi petnaestorici sudija objasnili ko je kriv za početak rata u Gruziji. Gruzijsku vladu je predstavljao profesor sa Kembridža Džejms Krejford: "Reč je o etničkom čišćenju, proterivanju Gruzijaca i drugih manjina iz udaljenih delova Gruzije pre svega iz Abhazije, Južne Osetije, posebno Gorija. Reč je o posebnom obliku rasne diskriminacije i povredi međunarodnih sporazuma“.

"Gruzija opasna za Gruzine"

S druge strane, Roman Kolodkin iz moskovskog ministarstva spoljnih poslova iznosi malo drugačije argumente. "Oružani sukob isprovocirala je Gruzija u noći 7. avgusta. To je bila logična posledica dugogodišnje politike. Još početkom devedesetih Gruzija je uvela nacionalistički kurs prema motou 'Gruzija opasna za Gruzine'. Rusija nije imala drugog izlaza osim da pošalje vojnike u Abhaziju i Južnu Osetiju", rekao je Kolodkin.

Sud (ne)nadležan

Gruzijska strana je zatražila da sud preduzme mere kako bi se gruzijski narod zaštitio od diskriminacije. Optužbu o rasnoj diskriminaciji vođa ruske delegacije, Kolodkin nije uvažio. "Smatramo da sud nije nadležan u ovom slučaju“.

Upravo to će morati da odluče sudije u Hagu. Ukoliko Međunarodni sud pravde uvaži zahtev Gruzije da sudije nalože Rusiji da obustavi etničko čišćenje, onda bi postojala mogućnost da se od Moskve zahteva da povuče svoje vojnike. Međutim, odluka suda je važeća samo ako obe strane priznaju nadležnost suda. Jasno je da Moskva to neće uraditi. Odluka suda može se očekivati u narednih nekoliko sedmica.