Odloženo objavljivanje istine o genocidu

U izveštaju koji je sačinila kancelarija Visokog komesarijata za ljudska prava u Ženevi o zločinima počinjenim u Kongu od 1994. pa sve do 2003. godine, na 500 stranica se navodi 600 slučajeva u kojima je na desetine hiljada civila, među njima žena i dece – ubijeno, silovano i unakaženo. Sudeći po izveštaju, počinioci tih zločina su pobunjenici iz Konga i vojska Ruande. Konstatuje da se ti zločini mogu nazvati genocidom.

Izveštaj još nije zvanično objavljen, a već sam nacrt je izazvao veliku buru. Ruanda, naime, oštro protestuje i preti da će povući svoje vojske iz mirovne misije iz Darfura, kriznog regiona u Sudanu. UN su na to reagovale i u četvrtak (2.9.) odgodile objavljivanje izveštaja za 1. oktobar. Navi Pilaj, visoka komesarka UN je saopštila: „Odlučili smo da pogođenim državama damo još mesec dana kako bi mogle da komentarišu izveštaj“. Ti komentari će potom biti objavljeni zajedno sa izveštajem.

Ko je tu sad žrtva?

Optužba upućena na račun Ruande predstavlja ekstremnu pretnju za tu zemlju: „Postavlja se pitanje legitimnosti vlade“ – kaže Ilona Auer Frege, koordinatorka organizacije za ljudska prava Ekumenska mreža Centralna Afrika. Glavna figura je predsednik Ruande Pol Kagame koji važi za heroja u strašnom genocidu koji se desio u Ruandi 1994. godine. Tada su Hutu ekstremisti masakrirali 800.000 pripadnika Tutsi i umerenih Hutu.

Sudeći prema izveštaju UN, vojnici Ruande, pripadnici naroda Tutsi sistemski su u Kongu napadali pripadnike naroda Hutu. Pol Kagame vodio je svojevremeno Tutsi vojsku kako bi okončao genocid nad svojim narodom.

Kada je 1994. preuzeo kontrolu nad glavnim gradom Kigalijem, više od milion Hutua beži preko granice u Zair, kasnije preimenovan u Demokratsku Republiku Kongo, tražeći utočište u masovnim logorima koje je organizovala međunarodna zajednica.

Među izbeglicama su i preživeli zločinci, koji su u kampove koristili kao baze iz kojih su lansirali nove napade na upravo proglašenog predsednika Ruande.

S obzirom da međunarodna zajednica nije bila u stanju da nađe rešenje za taj problem, vojska Ruande je prešla u Zair da rasturi kampove. Stotine hiljada Hutua je bilo prisiljeno da se vrati u Ruandu, dok su se drugi odselili dalje od granice. Desetine hiljada tih izbeglica, među kojima su bili i počinitelji genocida, ali i nevine žene i deca, umrli su od gladi, bolesti i nasilja.

Ovde se uključuje izveštaj UN navodeći kako je vojska Ruande, na primer uhvatila stotine ljudi, uključujući stare i bolesne, i potom ih zaklala. Obim zločina, veliki broj žrtava, verovatno nekoliko desetina hiljada, detaljno su opisani u izveštaju. Navodi se masovna upotreba hladnog oružja, posebno čekića, i sistematskog pokolja preživelih iz logora.

Dve godine intenzivne istrage

Jedan portparol vlade Ruande izjavio je da je nemoralno i neprihvatljivo da UN koje su izazvale nezapamćenu patnju naroda, svojom neaktivnošću dok se odvijao genocid i tokom izbegličke krize koja je usledila – sada optužuju vojsku Ruande za zločine u Kongu.

Komesarijat UN brani svoj izveštaj: intervjuisano je 1.280 svedoka, tokom dve godine prikupljeno je i analizirano preko 1.500 dokumenata. Izrada izveštaj je ukupno koštala tri miliona dolara!

Za Auer Frege sadržaj izveštaja ne predstavlja novost. Ona kaže da je većina navedenih zločina poznata iz različitih dokumenata. „Ali, ovo je prvi put da su zločini sistematski obrađeni i zvanično objavljeni od strane UN.“

Autor: Dijana Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević