1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Odložena isplata kredita Atini

Na sastanku u Luksemburgu, koji je trajao do ranih jutarnjih sati, ministri finansija evrozone dogovorili su se o merama koje bi prvo trebalo preduzeti za spasavanje do guše zadužene Grčke.

default

Razgovori u Luksemburgu

Zaključeno je da bi u pružanje pomoći dobrovoljno trebalo da se uključe i privatni poverioci, jedino nema odgovora na pitanje kako ich privoleti na tu dobrovoljnost. Međutim, odložena je odluka o isplati sledeće rate kredita Atini.

Novi grčki ministar finansija Evagelos Venizelos nastojao je po dolasku u Luksemburg da pokaže da u Grčkoj ne vlada politički haos i da zemlja i dalje zaslužuje podršku. Venizelos je tako izjavio:

„Ovo je velika prilika da ponovim da su grčka vlada i građani veoma angažovana na sprovođenju programa (konsolidacije). Možemo da ostvarimo ciljeve zahvaljujući naporima naših građana i saradnji i pomoći naših partnera“.

Međutim, sve se više sumnja u mogućnosti grčke vlade i spremnost grčkih građana da ostanu na kursu drastične štednje i dubokih reformi. Ekonomisti, ali i mnogi političari u zemljama od kojih se očekuje spasavanje Grčke smatraju da bi najbolje bilo ostaviti zemlju da bankrotira. U Evropskoj uniji mišljenje je drugačije i inače poznata po oštrim istupanjima austrijska ministarka finansija Marija Fekter je izjavila: „Grčkoj više niko ne pozajmljuje novac i zato moramo da nađemo rešenje. Bankrotstvo bi nanelo još veću štetu“.

Pomoć Atini "u sopstvenom interesu"

Fekter je podsetila da grčke obveznice imaju banke, osiguravajuća društva i penzioni fondovi širom Evrope. Ukoliko bi zemlja bankrotirala ta imovina morala bi biti otpisana i zato austrijska ministarka smatra da je pomoć Atini u sopstvenom interesu. Mišljenje deli i nemački ministar finansija Volfgang Šojble. On kaže da bi novom pozajmicom Grčkoj trebalo omogućiti da predahne, ali bi ona prvo morala da garantuje da novac neće biti proćerdan. Šojble je rekao:

Schäuble Finanzministertreffen

Šojble

„Pre svega u Grčkoj, uz saglasnost svih partija, moraju biti donesena odluke koje će nas uveriti da zemlja može da ispuni preuzete obaveze. Spremni smo da pomognemo Grčkoj, i to se mora učiniti na taj način da bude jasno da riziko neće snositi samo poreski obveznici“.

U pitanju je dugoročno rešenje, ne preživljavanje od meseca do meseca i u tome je važno učešće privatnih poverilaca – banaka, penzionih fondova i osiguravajućih društava. Nemačka je posebno inisistirala na tome, ali je prošle nedelje kancelarka Angela Merkel učinila ustupak francuskom predsedniku Nikoli Sarkoziju i pristala da to učešće bude na dobrovoljnoj bazi. Međutim, predsednik evrogrupe, lukasemburški premijer Žan Klod Junker je protiv i kaže: „Pitanje je koliko može biti učešće privatnih poverilaca, jer bi to moglo dovesti do ocene rejting agencija koja ne bi bila ni u interesu Grčke, ni u interesu evrozone“.

Naime, ako rejting agencije učešće privatnih poverilaca ocene kao nemogućnost Grčke da vraća dugove, zemlja više neće moći da obezbedi kredite na finansijskim tržištima. I požar bi onda mogao da se prenese i na druge velike dužnike kao što su Portugal, Španija ili Italija. To bi i Šojble da izbegne, ali bi istovremeno da privoli privatne poverioce da dobrovoljno učestvuju u riziku. Na koji način – to nije odao.

Autori: Kristof Haselbah, Nenad Briski
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM