1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Odlazak tajanstvenog bogatog trgovca

Karl Albreht, najbogatiji Nemac i osnivač lanca samoposluga Aldi, preminuo je prošle srede (16.7) u 94. godini. Javnost je o tome obaveštena juče (21.7.), tek nakon što je sahranjen.

Karl Albreht je sahranjen u svom gradu Esenu, a sahrani je prisustvovao samo najuži krug porodice. Albreht nikada nije ni tražio ni želeo pažnju javnosti. Smatra se da je njegov imetak iznosio oko 20 milijardi evra. Pre četiri godine umro je njegov – dve godine mlađi – brat Teo. Njih dvojica su posle Drugog svetskog rata osnovala najveći nemački lanac diskontnih samoposluga, podelivši ga na dva velika koncerna: Aldi sever, koji je vodio Teo, i Aldi jug, na čijem čelu se nalazio Karl. Ekvator koji ih teritorijalno deli nalazi se između gradova u kojima su njihova sedišta, Esena (sever) i susednog Milhajma (jug). Severni deo zapadne Nemačke i kompletna istočna Nemačka su teritorija na kojoj posluje Aldi sever, koji osim toga ima svoje prodavnice i u Belgiji, Holandiji, Španiji i Portugaliji. Jug radi u Austriji, Švajcarskoj i SAD.

Infografik Karte Aldi Nord und Süd in Europa

Tamno - Aldi jug; svetlo - Aldi sever

Braća Albreht su se klonila medija koliko god je bilo moguće; nije se znalo ništa ni o njihovim poslovnim bilansima ni o njihovim životima. Čak je i Teov datum rođenja donedavno držan u tajnosti. Kao glavni razlog za takvu diskreciju mnogi vide Teovu otmicu 1971. – dvojica otmičara su u knjizi „Bogati i superbogati u Nemačkoj“ ugledala imena braće Albreht, otela Tea i uspela da iznude od njegove porodice sedam miliona tadašnjih maraka. Karl Albreht je samo nekoliko puta u poslednjih 60 godina viđen na javnom mestu, i to u poslovnici Aldija – izdaleka i na samo minut do dva – ali zaposleni u toj firmi kasnije nisu hteli da potvrde da je to zaista bio Karl. Evo i izvoda iz tekstova koji su povodom njegove smrti objavljeni u nemačkoj štampi.

„Bio je najćutljiviji, tajanstveni autsajder, prava suprotnost uobičajenom tipu moćnika“, piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt): „Aldi – reč dobijena od početnih slova sintagme Albreht diskont, dao je kupcima izvesnost da nigde ne može da se kupuje jevtinije. Tako je Karl Albreht pred svoju smrt objasnio tajnu svog uspeha... Tašti svet privredne elite mu je bio stran, baš kao i svet politike. Za ovog trgovca, politika je bila prljav posao. Nikada nije tražio blizinu političara ni njihovu podršku. Najuspešniji preduzimač je svojim putem išao sasvim sam – pouzdajući se jedino u svoju porodicu.“

Vestdojče algemajne cajtung (Diseldorf) piše da „ima mnogo velikih imena na koja Rurska oblast kao industrijski region može biti ponosna: Tisen, Krup, Štines. Ali, ima i velikih imena koja su iz tog regiona revolucionisala trgovinu. U njih spada Oto Bajshajm kao osnivač marke Metro, ali svakako i braća Karl i Teo Albreht. Aldi – koncept njihovim diskontnih samoposluga – otežao je život klasičnim radnjama, a olakšao ga kupcima: bez ikakvog sjaja, sa uprošćenim asortimanom izloženim u kutijama umesto na luksuznim policama, niske cene – sve to je bilo autentično, postojano, i potrefilo je osetljivi živac kupaca. Aldi sever i Aldi jug su odavno postigli neverovatnu veličinu. Sada – posle smrti Karla Albrehta – postavlja se pitanje šta će dalje biti sa firmom. Ono što bi bilo poželjno da naslednici učine, jeste da smanje tajnovitost i povećaju otvorenost. U vreme nedostatka kvalifikovane radne snage, to je svakako i u interesu Aldija.“

Aldi Süd

To je bila revolucija u trgovini - jeftino i kvalitetno

„Karl Albreht nije trošio svoje milijarde na šepurenje, ni na luksuzne nekretnine, ni na lamborginije“, priseća se novinar Zidojče cajtunga (Minhen): „Nije tražio ni ekskluzivni udeo u industriji. Najveći deo njegove imovine uložen je u fondaciju koja upravlja udelom u firmi Aldi. Trag novca vodi u Ajhenau, uspavano mestašce u blizini Minhena. Tu se nalazi sedište fondacije Sipman. U industrijskom području je centralno skladište Aldija na koje se naslanja neugledna kancelarijska zgrada. To je neka vrsta trezora sa novcem – tu se upravlja imovinom Karla Albrehta. Fondacija služi zajedničkim interesima porodice Albreht, kažu nam tamo. Unutra je mala čekaonica u kojoj kao jedini časopis služi Aldijev reklamni prospekt. Niko ne odgovara na pitanja. Fondacija je toliko ćutljiva, da ni starosedeoci Ajhenaua ne znaju da se milionima upravlja upravo odatle, iz zgrade preko puta lokalnog dobrovoljnog vatrogasnog društva.“

„Fondaciji pripadaju dve podfondacije koje finansiraju medicinske i kulturne projekte. Koji su to projekti i sa koliko novca im se pomaže? Ne zna se. Svako ko je poznavao Karla Albrehta kaže da je on davao velike sume kao dobrovoljne priloge. Ali niko ne iznosi konkretnije informacije. Priča se da je ulagao veliki novac u istraživanje kancera. S druge strane, poznate su i priče o štedljivosti braće Albreht. Oni su uvek prvi gasili svetlo u sobama, pisali su grafitnim olovkama šiljenim dok više nisu mogle da se drže među prstima“, piše Zidojče cajtung.