1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Oda ludosti!

Zašto u svim kulturama sveta postoje buntovnici, autsajderi i ekscentrici? Muzej Bundeskunsthale u Bonu na ovo pitanje pokušao je da odgovori izložbom "Lude, umetnici, sveci. Oda ludosti."

*** ACHTUNG Bild nur zur Berichterstattung über die Ausstellung Lob der Torheit in der Bundeskunsthalle in Bonn verwenden!!!*** Chloe Piene (*1972) Schwarzmund (Blackmouth) 2004 Video © Chloe Piene (courtesy of Galerie Natalie Obadia, Paris)

Ausstellung Lob der Torheit Bundeskunsthalle Bonn

Svet je globalno selo. A taj svet u Švajcarskoj ponekad neobično nalikuje onom u nekoj afričkoj zemlji. Ili na Karibima. Ili u jugoistočnoj Aziji. Kako je to moguće? Raznolikost kultura je nepregledna; toliko je beskrajno bogata da mnoštvo naučnika već vekovima pokušava da je opiše, analizira i shvati. Ali uprkos tome, razlike se ponekad svode na najmanju moguću meru: uočljive postaju zapanjujuće paralele i neverovatna zajednička obeležja.

Život na rubu društva

*** ACHTUNG Bild nur zur Berichterstattung über die Ausstellung Lob der Torheit in der Bundeskunsthalle in Bonn verwenden!!!*** Die heiligen Narren in Christo Prokopij und Ioann von Ustjug Russland Ca. 1660–1700 Eitempera auf Holz © Ikonen-Museum Recklinghausen

Izložba "Oda ludosti"

Cilj izložbe "Lude, umetnici, sveci. Oda ludosti" koja se trenutno održava u muzeju Bundeskunsthale u Bonu jeste da se upravo ukaže na takve sličnosti. Izložbu je pokrenuo pariski Muzej Kej Branli, a nakon Bona preseliće se u Madrid. "Ako pogledamo ovu temu izbliza, doći ćemo do zaista iznenađujućih saznanja", rekao je direktor izložbe Volfger Štumpfe u razgovoru za Dojče vele. Ona jeste širokog raspona, ipak jedan fenomen se provlači kroz izložbu sve vreme: autsajderi, buntovnici, ekscentrici s ruba društva; osobe koje svakodnevno prelaze granicu između ljudske i natprirodne sfere.

"Temeljna ideja izložbe je da se pokaže da fenomen ekscentrika ima određena obeležja koja su u celom svetu ista – bilo da je reč o Aljaski, centralnoj Africi ili Sibiru", kaže Štumpfe. "Kršenje konvencija, pravila, prekoračenje normi, spoj ljudskog i nadljudskog, haos, sve ovo se u to ubraja." Pritom su jednako važne i verske i društvene pojave. Izložba se uvek iznova vraća fenomenu "medija", ljudi koji lebde između široke mase i sveta s one strane čula, dakle onog što nije neposredno uočljivo. To mogu biti šamani i vudu-sveštenici, ali i jednostavno lude i lakrdijaši u bilo kom obliku.

Umetnici kao šamani

Izložba ukazuje na još nešto – srodnost tog društvenog fenomena i umetnosti. Na njoj takođe susrećemo etnološke eksponate i artefakte. Ovo ima smisla. "Umetnici svih razdoblja i kultura takođe su bili vračevi", kaže kustos muzeja Bundeskunsthale Robert Flek. Odličan primer za to je Jozef Bojs, jedan od najvećih nemačkih umetnika prošlog veka. Bojsa, koji je svojim delima i privatnim životom bio "sumnjiv" normalnom društvu, njegovi poštovatelji su oduvek nazivali šamanom. On je bio autsajder na rubu građanskog društva. Barem se tako predstavljao. Živeo je radikalno drugačije, "slobodnije".

"Umetnici reaguju i uređuju svoje živote na sličan način kao šamani", objašnjava francuski kustos izložbe Žan de Loazi. I jedni i drugi ljude odvode do nepoznatih nivoa svesti. Ovo je prilično drastično, ali i razumljivo prikazala američka umetnica Klo Pine 2004. godine u svom performansu "Metamorfoze" u kojem se valja i koprca u blatu, ispušta krikove i urliče – očita aluzija na životinjsku egzistenciju. U mašti i duhu moguće je prodreti u ta granična područja, a umetnici na to mogu da ukažu u svojim delima i pomoću njih.

Drugi doživljaj „umetnosti“

Međutim, i mnogo pre umetnika koji su to svesno činili bilo je pojedinaca na rubu društva. Volfger Štumpfe objašnjava kako je nekada vrlo često bilo teško razlikovati umetnost i svakodnevicu. Umetnost radi umetnosti – l'art pour l'art – postoji tek stotinak godina. Štumpfe navodi primer sakralne umetnosti: u nju se danas ubrajaju prvenstveno vredne slike koje se smatraju "umetničkim delima". Međutim, ističe Štumpfe, one su se nekada u crkvama, kapelama ili samostanima isto tako smatrale predmetima iz svakodnevne upotrebe.

Slike kao što je barokno delo "Bacchanal" Mihela-Angea Huasea iz 1719. godine imale su i drugu funkciju. Ona prikazuje dionizijsku svečanost haosa (koja se održavala u čast starogrčkog boga Dioniza) – koji je takođe jedna od središnjih tema izložbe. Takva slavlja – profani antipodi verskih ceremonija – postoje u mnogim kulturama i imaju katarzično dejstvo. Upravo je to funkcija današnjih karnevala, a ona se nadovezuje na ovu tradiciju, ističe Štumpfe.

Iskonske ideje i načini izražavanja

Štumpfe tvrdi kako ove paralele nalazimo uvek iznova, u umetnosti iz svih delova sveta, kao i magičnom oruđu i pomagalima šamana, sveštenika i iscelitelja. "To ima svoje temelje u iskonskim idejama i načinima izražavanja. To je neka vrsta arhetipa. Te ideje prisutne su u svim ljudskim društvima u poslednjih 3.000 godina, a verovatno ih je bilo i ranije, iako o tome ne postoje čvrsti dokazi", rekao je Volfger Štumpfe. "Dakle, ako se danas pitamo šta je zajedničko stravičnim izobličenim maskama koje nalazimo širom sveta i koje predstavljaju noćna bića, zimska bića ili stvorove iz noćnih mora, onda su to, naravno, obeležja poput širom otvorenih očiju, grotesknih grimasa i iscerenog izraza lica. To je nešto što nalazimo u svim delovima sveta."

Autori: Johen Kirten / Marko Bašić

Odg. urednica: Ivana Ivanović