1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Od tranzicije ka približavanju razvijenom Zapadu

Od tranzicije ka približavanju konačnom cilju - ekonomski izazovi u zemljama istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog saveza, naslov je vrlo otrežnjujuće naučno-stručne rasprave koju je u Briselu organizovala Svetska banka.

Božidar Đelić, još uvek potpredsednik Vlade Srbije, uskoro ministar za obratovanje, nauku i tehnologiju

Božidar Đelić, još uvek potpredsednik Vlade Srbije, uskoro ministar za obratovanje, nauku i tehnologiju

Skupom od oko 120 eminentnih ekonomskih stručnjaka predsjedavao je potpredsjednik srbijanske vlade i budući ministar za obrazovanje, nauku i tehnologiju Božidar Đelić. Na konferenciji je izvršena prezentacija najnovijeg sveobuhvatnog istraživanja o efektima tranzicije u zemljama jugoistočne Evrope i bivšeg Sovjetskog saveza ka bogatim zemljama zapadne Evrope, a neobično brojna delegacija iz Srbije takvu priliku je iskoristila kako bi se pokazalo šta Srbija radi i šta zna u ovoj oblasti. Srbija, na taj način, želi da poveća vlastiti globalni uticaj ne samo u Briselu, već i mnogo šire na sve više isprepletanom globalnom tržištu, izjavio je Đelić i obrazložio:

"Na skupu su predstavljene najsvežije analize i iskustva kako obezbediti da zemlje istočne Evrope pa i Srbija dođu do nivoa plata, penzija i života kakvi su u Belgiji, Švedskoj, Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj. Iz ove debate u Briselu i analiza Svetske banke, koje su predstavljane, potvrđeno je da je lakše završiti tranziciju nego doći do standarda kakav je u zapadnoj Evropi“, rekao je Đelić.

Nove članice znatno zaostaju za starim

Najnovije analize Svjetske banke pokazuju da zemlje koje su nedavno ušle u EU imaju oko 50% bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika u poređenju sa starim članicama EU, što takođe potvrđuje, rečeno je na konferenciji, da je tranzicija i ulazak u EU nužan i nezamenjiv proces za zemlje istočne Evrope, ali da nije i dovoljan da bi se samim ulaskom postigao isti životni standard kao na Zapadu.

"Zato je i Srbiji potrebna sledeća, nova generacija reformi, a izdvoji bih tri: da mnogo više investiramo u prosvetu, nauku i tehnologiju, jer u protivnom ćemo biti u potpunosti prepušteni odlukama stranih velikih kompanija. Mi moramo imati i naše znanje i vlastitu tehnologiju da bi bili mnogo privlačniji i za najnaprednije strane firme. Moramo imati vlastito znanje koje ćemo moći prodati svetu. Drugi paket prioritetnih reformi je vrlo brzo uspostavljanje takvih institucija, naročito onih regulatornog karaktera, u oblasti telekomunikacija, energetike i medija koje će obezbediti da se predstojeća tržišna utakmica sprovodi bez ikakvih smetnji u domenu slobodne konkurencije i ulaska i izlaska sa tržišta. Treći i najvažniji elemenat predstojećih reformi jeste neminovnost i potreba da se Srbija u ovom globalizovanom svetu što pre okrene Evropi, ali i svetu i da tražimo i pronađemo investitore iz Rusije, Indije, Kine i veoma bogatih fondova kakvi postoje u vrlo bogatom Persijskom zalivu, pa i iz Azije. Uveren sam da će Srbija i buduća vlada, uporedo sa veoma teškim poslom na klasičnoj tranziciji i priprema za ulazak u EU, već od danas morati uspostavljati takav model razvoja koji će dovesti do toga da se u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu, Užicu, Loznici, Zaječaru – kroz nekoliko godina ili deceniju-dvije, živi na isti način i sa istim životnim standardom kao i u Belgiji, Francuskoj ili Italiji".

Konkretni projekti sa Rusijom, Indijom, Kinom...

Na pitanje da li već ima konkretnih nagoveštaja da bi veliki strani investitori iz Evrope, Rusije, Indije ili drugih velikih tržišta već uskoro mogli početi dolaziti s projektima i novcima u Srbiju, Đelić je odgovorio da je u toku nekoliko „vrlo konkretnih investicija, projekata ili pregovora sa Rusijom, Indijom, Kinom i arapskim zemljama, gdje postoje ne samo, kako se obično misli nafta i novac, već i stanovita znanja i mogućnosti za investicije. Karta globalne mundijalizacije nije više samo Amerika i Evropa već je mnogo kompleksnija, izazovnija i zahtevnija, ali sam uveren da će Srbija ukoliko bude imala izbalansirana spoljnu politiku i osnaženu ekonomsku diplomatiju, biti u stanju da iskoristi mnoge nove izazove i šanse koje nudi takva nova karta svetskog kapitalizma 21. veka“, izjavio je Božidar Đelić nakon konferencije o ekonomskim izazovima tranzicije u istočnoj Evropi i zemljama bivšeg Sovjetskog saveza.

  • Datum 03.07.2008
  • Autor Zekerijah Smajić, Brisel
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EVp4
  • Datum 03.07.2008
  • Autor Zekerijah Smajić, Brisel
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/EVp4