Od taksiste do lekara - i obrnuto

Visokokvalifikovani, motivisani i iskusni doseljenici, koji sa sobom donose dobre kvalifikacije imaju velike šanse na nemačkom tržištu rada. Ipak, stvari nisu uvek tako jednostavne, pogotovo za one koji su do diplome došli u nekoj državi van EU. To je razlog zbog kojeg učitelj iz Lesota, lekar iz Kazahstana ili Irana u Nemačkoj moraju da rade kao taksisti.

Pravo na proveru

Mnogo toga se promenilo usvajanjem Zakona o utvrđivanju kvalifikacija u Nemačkoj. Od 1. aprila 2012 doseljenici imaju pravo da zahtevaju da se njihove diplome provere i da se utvrdi da li odgovaraju nemačkim diplomama. Ukoliko dobiju pozitivan odgovor, onda i u Nemačkoj mogu da rade ono za šta su kvalifikovani. Ukoliko njihove diplome ne odgovaraju nemačkim standardima, onda barem mogu da pokrenu proces dokvalifikacije.

U proteklih godinu dana ovo pravo iskoristilo je oko 30.000 stranaca. Među njima je više od 8.000 lekara. Oko polovina njih je nakon završenog procesa provere moglo da počne sa obavljanjem svog prvobitnog zanimanja, kaže Eva Miler, saradnica Visoke škole pri Zavodu za tršipte rada u Manhajmu. "Sada za priznavanje diplome nije presudna država iz koje neko potiče, neko kvalifikacija koju poseduje."

Dug put do priznanja

Ipak, do punog priznanja diplome mora da se pređe dug put. Podnosilac zahteva mora da ima valjana dokumenta iz zemlje porekla, da ih prevede na nemački i, što je posebno komplikovano, da pronađe kojem zanimanju u Nemačkoj odgovara poziv koji je stekao u svojoj domovini.

Pomoć pri tome mogu da dobiju telefonom. Takozvani hotlajn za ovakve slučajeve otvoren je pri Saveznom zavodu za migracije i izbeglice. Ervin Šindler je šef te službe i kaže kako je, zbog različitih obrazovnih sistema, najteže pronaći zanimanje koje bi u Nemačkoj bilo adekvatno stečenoj vokaciji stranca. "To je najveći izazov za naše saradnike, jer od toga zavisi i informacija o tome kojem organu za priznavanje diplome stranci treba da se obrate."

Ne završavaju svi zahtevom priznanjem diplome

Put do priznanja je komplikovan i zbog toga što su za pojedina zanimanja poput nastavnika, vaspitača ili pedagoga zaduženi organi na nivou saveznih zemalja. Problem predstavlja to što je samo pet od ukupno 16 saveznih zemalja u Nemačkoj do sada usvojilo odgovarajuće zakone o priznavanju diploma.

Ipak, nije moguće za svako zanimanje pronaći isto takvo u nemačkom školskom sistemu. "Primer za to je recimo titula kung-fu majstora iz Kine", kaže Ervin Šindler. Bez obzira na to koliko kvalifikovan, motivisan i iskusan bio - majstor borilačkih veština ne bi mogao dobiti priznatu diplomu u Nemačkoj.

Autor: Ane Almeling / Azer Slanjankić
Redakcija: Jakov Leon