1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od "stranke" gusara do "partije" nebirača

Kako stoje stvari sa strankama u Nemačkoj? Kako se one osnivaju, zabranjuju.. šta su njihovi ciljevi i kakvih se političkih partija ima? Registrovanih stranaka ima daleko više od onih o kojima izveštavaju mediji.

Kakva su pravila koja regulišu osnivanje stranaka?

Šta kažu pravila o osnivanju stranaka?

U paragrafu 2 nemačkog Zakona o strankama piše: „Stranka je udruženje građana koje trajno ili na duže vreme želi da utiče na formiranje političke volje i da učestvuje u radu saveznog ili pokrajinskog parlamenta, ukoliko ukupna slika stvarnih odnosa, obim i čvrstina njene organizacije, broj članova i njeno istupanje u javnosti pružaju dovoljne garantije za ozbiljnost takvog postavljanja ciljeva. Članovi stranke mogu biti samo fizička lica“.

Da bi stranka moga da se osnuje, potreban je dovoljan broj fizičkih lica. Taj broj u Nemačkoj nije definisan, ali iz iskustva sa osnivanjem nekih stranaka zna se da je 50 malo, a da je Ustavni sud priznao jedno udruženje od 400 ljudi kao stranku, doduše, uz dokaze o prilivu novih članova. Stranka mora u roku od šest godina po osnivanju da učestvuje bar na jednim saveznim ili pokrajinskim izborima da bi i dalje mogla da postoji.

Sve u skladu sa Ustavom

Naravno, partija mora imati i program koji mora biti u skladu sa Ustavom, inače ne može biti registrovana. Ukoliko se delatnost neke stranke pokaže kao protivustavna ona može biti zabranjena. Nemačka pamti samo dva slučaja takve zabrane i to iz pedesetih godina prošlog veka, kada su zabranjene Socijalistička partija rajha i Komunistička partija Nemačke. 2004. godine umalo što nije zabranjena i Nacionaldemokratska stranka Nemačke, koja okuplja desne ekstremiste, ali do zabrane nije došlo zbog grešaka u koordinaciji izvođenja dokaza.

Takozvani cenzus od pet procenata je i u Nemačkoj glavni kriterijum razlikovanja nekoliko velikih i mnogo malih stranaka. Zaista velikim mogu da se nazovu samo Hrišćansko-demokratska unija, Socijaldemokratska stranka, Levičarska stranka, Savez 90/Zeleni i Stranka slobodnih demokrata, a malim - sve one partije koje o prelasku cenzusa ne mogu ni da sanjaju, no uporno i istrajno rade na ostvarenju svojih ideja, bile one utopističke, regionalno ograničene, konceptualne ili ekstremne.

Od „stranke“ vozača do nebirača

Pomenimo samo neke: Partija za zaštitu interesa vozača i građana Nemačke, Automobilska partija poreskih obveznika, Anarhistička pogo-stranka, Hrišćanska stranka Nemačke, Hrišćanski centar, Stranka nebirača, Ljubičasti – alternativna spirituelna politika novog doba, Marksističko-lenjinistička stranka Nemačke, Stranka zaštitnika životinja, Porodična stranka itd.

Inače, u Nemačkoj je vrlo izraženo i obeležavanje stranačkih orijentacija – bojama; tako crna boja obeležava hrišćansko-konzervativno usmerenje, crvena socijaldemokratske i komunističke stranke, žuto je boja liberala, braon – boja desnih ekstremista. Ima i ružičasta, za homoseksualne stranke, a ima i boja koje još nisu „razdeljene“ – takva je, recimo, narandžasta koju su „prisvojile“ sasvim različite partije: Stranka rada i socijalne pravde i – Gusarska stranka Nemačke.

  • Datum 25.02.2009
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H0kj
  • Datum 25.02.2009
  • Autor Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/H0kj