1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Od skeniranja do gole kože do velikog praska!

Kraj je godine, sumiraju se „rezultati“ i prave pregledi najznačajnijih događaja. U našem osvrtu na najvažnije iz oblasti nauke, tehnike i medicine, možete se podsetiti na neke od njih.

Skeniranje do gole kože

Skeniranje "do gole kože"

Mesto broj 10: Pre tačno godinu dana, na Božić prema Gregorijanskom kalendaru, jedan Nigerijac je pokušao da aktivira tekućasti eksploziv u avionu na liniji Amsterdam za Detroit.

Terror Detroit Flughafen

Nije uspeo. Ispostavilo se da je mladić iz bogate porodice povezan sa Al Kaidom, a ispostavilo se da aerodromima treba bolja kontrola. Tehničko rešenje je stiglo u vidu skenera za čitavo telo.

Novi skeneri izgledaju kao nekakav prošireni okvir za vrata. Ljudi samo stanu između i za nekoliko sekundi su skenirani od glave do pete. Nema opipavanja i ručnog skeniranja. Skener prepoznaje toplotu koju isijava ljudsko telo i jasno je razlikuje od toplote stranih predmeta: rajsferšlusa, kaiša, mobilnih telefona ili pištolja i eksploziva – pa makar i u tečnom stanju. E sad, nije sve tako jednostavno: neki lekari kažu da skener poprilično zrači i da oni koji veoma često lete ili pak rade na aerodromima, mogu znatno da povećaju šanse za dobijanje nekog tumora. Problem broj 2: ma koliko se kreatori ove naprave i zvaničnici trudili da ubede javnost da se ljudi na skeneru vide praktično kao skice i konture te da nema govora o narušavanju intime, borci za ljudska prava podsećaju da skener otkriva ko ima protezu na ruci, a ko na debelom crevu. Ili, kako je slikovito rekao jedan novinar Zidojče cajtunga: „Ne vidim zašto bi država morala da zna ko ima manji penis, a ko veći. Šta se nje tiče moj polni organ!“

BdT Die Dinos sind da

Mesto broj 9: Ima nekih naučnih otkrića sa kojima ne znamo šta bi, ali su naprosto zanimljiva. Prvi dinosaurusi su bili mali kao mace, a onda su „vrlo brzo“, za samo nekoliko desetina miliona godina, narasli i postali vladari planete, krvoločni predatori ili džinovski biljojedi, tvrde paleontolozi, koji su nedavno došli do ovih saznanja. Dinosaurusi na mestu broj devet.

Paleontolozi su u Poljskoj pronašli otiske veličine dva do četiri santimetra – dakle baš kao kod mačke. Ti otisci su napravljeni pre oko 250 miliona godina i stariji su od svih do sada pronađenih. U pitanju je prvi maleni dinosaurus poznat kao Prorotodaktil. On je bio četvoronožac čija je sudbina bila uglavnom da se sklanja sa puta ogromnim sisarima, poput mamuta, ili stvorenjima nalik današnjim krokodilima. Ipak, ta sićušnost je pomogla dinosaurusima da prežive najveću katastrofu u istoriji Zemlje poznatu kao „veliko umiranje“ na prelazu iz Perma u Trijas. Tada je, smatraju naučnici, u seriji katastrofa poput zemljotresa, erupcija vulkana i oslobađanja metana u okeanu, nestalo 95 odsto morske populacije i oko 70 odsto bića koja su živela na zemlji. To je bio dobar događaj za male dinosauruse koji su u visokom procentu preživeli „veliko umiranje“ za razliku od svojih većih neprijatelja. Više Prorotodaktil nije bio minorna vrsta i hrana velikim reptilima i sisarima. Dinosaurusi su porasli i dominirali Zemljom. Ironije radi, dinosaurusi su i sami nestali u sledećoj velikoj katastrofi koja je desila pre 65 miliona godina. Kada smo već kod dinosaurusa, ove godine je otkriven najrogatiji dinosaurus u istoriji: u pitanju je kosmoceratops ričardsoni, kršten po naučniku koji ga je otkrio. Imao je 15 rogova i bio je dugačak oko četiri metra i težak dve i po tone.

u nastavku: Prorotodaktil i klimatske promene…

DW.COM