Od putnika do turiste | Evropa | DW | 05.08.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Od putnika do turiste

Milioni Nemaca svake godine putuju na godišnji odmor kao turisti. Pritom je masovni turizam star tek nekoliko decenija Nekada su samo bogati mogli sebi da priušte putovanja.

Zahllose Menschen bevölkern am 8.7.2003 den Strand von Rimini an der Adria. pixel

Strand Rimini Italien Archiv 2003

Kilometarske gužve na autoputevima i dugi redovi ispred šaltera za polaske na aerodromima. Leto je, ... Za nekih 300 evra dostupne su i udaljenje destinacije – nedelju dana na Kanarskim ostrvima, a u tu cenu su uključeni let i noćenje u hotelu sa punim pansionom.

Ipak, godišnji odmor je za većinu Nemaca postao dostupan tek u poslednjih nekoliko decenija. Nekada davno, svet su turistički istraživali samo bogati i plemići – za većinu stanovništva, takva putovanja su bila nezamisliva.

Otkriće turizma

Anton Braith: Die Verabschiedung an der Postkutsche vor dem Wirtshaus Oil on canvas Dimensions: 40 x 60 cm Dies ist eine originalgetreue fotografische Reproduktion eines zweidimensionalen Kunstwerks. Das Kunstwerk an sich ist aus dem folgenden Grund gemeinfrei: Diese Bild- oder Mediendatei ist gemeinfrei, weil ihre urheberrechtliche Schutzfrist abgelaufen ist. Quelle: Wikimedia commons

Poštanska kočija

„Većina poznavaoca smatra da se turizam razvio u 18. veku,“ objašnjava Haso Špode, vodič u Istorijskom arhivu za turizam Univerziteta u Berlinu. No, šta je to što razlikuje putnika od turiste? „Turizam je putovanje bez prave svrhe,“ smatra Špode. U prethodnim vekovima, putnici su bili oni koji su imali neku misiju. Na primer, hodočasnici su želeli da pronađu spasenje,“ kaže Špode. U osamnaestom veku, ljudi su na putovanjima počeli da traže i zabavu. Putovalo se kočijama po lošim putevima, koje su zbog vremenskih prilika često bile neprohodne. Osim toga, trebalo se pobrinuti i za smeštaj, kao i za konje. Pošto tada nije postojala jedinstvena Nemačka, već mnogo malih država, ulaz u svaku od njih se plaćao.

Prva veća turistička atrakcija izgrađena je 1793. godine na obali Baltičkog mora, u pokrajini Meklenburg. Tamo je letovalište u Hajligendamu otvorilo svoja vrata. Letovalište je pružalo brojne mogućnosti za zabavu: igre na sreću, konjske trke, divlje zabave i prostitutke. Veliki broj turista - plemića nije ni se pokušao da se kupa.

Tomas Kuk - revolucija u turizmu

A poster or handbill advertising the fact that a Cook's ticket will take you anywhere on the London, Brighton and South Coast Railway, or round the world. Showing a group of Edwardian people standing on a red platform around a large globe, looking at the outlines of countries on it and deciding where they would like to go. Date: 1904 (Mary Evans Picture Library) Keine Weitergabe an Drittverwerter., Nur für redaktionelle Verwendung.

Reklamni plakat Tomasa Kuka, 1904.

"Turizam je u početku bio ograničen na mali broj ljudi. Tek oko jedan procenat stanovništva je pre dvesta godina mogao da putuje", objašnjava Haso Špode. To se ubrzo promenilo, jer su i ljudi iz srednje klase takođe želeli da putuju. Snalažljivi Britanac, Tomas Kuk, 1841. godine je uveo revolucionarnu promenu na tržištu: turističke pakete. Na ruku mu je išlo i otkriće koje je uvelo promene u prevoz: Kuk je mnoštvo turista na put slao železnicom. Ovaj organizator putovanja je rezervisao sve vozove i hotele, te je tako bez konkurencije nudio turistima svoje aranžmane.

"Kuk nije bio samo pronalazač turističkih paketa, bio je i jedan od najuspešnijih prevoznika", objašnjava Haso Špode.

U Nemačkoj su se ubrzo pojavili i oni koji su hteli da kopiraju model Kukovih turističkih paketa. Na taj su način i Nemci počeli da istražuju svoju zemlju i svet. Železnica je donela mnoge prednosti: putovanje vozom nije zavisilo od vremenskih nepogoda i loših puteva, a putnici su mogli da posmatraju krajolike kroz prozor.

Turizam u vreme nacional-socijalizma

Za radnike, putovanje na godišnji odmor je iz finansijskih razloga bila samo pusta želja. Nacisti su nakon dolaska na vlast 1933. godine bili aktivni u ponudi putovanja, kako bi pridobili radnike za vreme svoje diktature.

"Nacisti su 1933. osnovali organizaciju za slobodno vreme, "Snaga kroz radost" (Kraft durch Freude - KdF), koja je postala jedna od najvećih ponuđača putovanja na svetu", ističe Haso Špode. Ta organizacija je privlačila turiste posebnom ponudom: krstarenjima.

KdF-Schiff Wilhelm Gustloff im Hafen Nationalsozialismus: Kraft durch Freude (KdF). - Das KdF-Schiff Wilhelm Gustloff im Hafen.- Foto, um 1938. pixel

KdF Brod Vilhelm Gustlof,1938.

Oni su gradili besklasne brodove, kojima bi preko okeana mogli da pošalju oko 700 000 ljudi, kaže Špode. Njihove propagandne fotografije su prikazivale Nemce koji se opuštaju na ležaljkama ovih elegantnih brodova, ne radeći ništa. S početkom rata, došao je kraj i KdF-ovom turizmu. Drugi ponuđači turističkih aranžmana su ipak neometano radili - na veliku žalost nacista, koji su hteli da turističke vozove koriste za rat. Haso Špode kaže: "Tu se vidi koliko je u stanovništvu bila duboko ukorenjena želja za turizmom. Nacisti se nisu usudili da idu protiv masa kako ne bi izgubili na popularnosti."

Putovanja postaju dostupna svima

Sa ekonomskim razvojem u 50-im godinama prošlog veka, ljudi su imali više novca, pa je rasla i želja za putovanjima. "Tako su se Nemci polako uputili bubom ili vespom preko Alpa", priča Špode o posleratnom turizmu. Tada je svako mogao da krene automobilom na putovanje. Nešto kasnije, drugo tehničko otkriće je učinilo turizam još dostupnijim: od 70-ih veliki putnički avioni su prevozili sve više turista. Veće plate i niske cene omogućile su svakome putovanja na godišnji odmor.

U istočnoj Nemačkoj postojao je subvencionisani socijalni turizam. Međutim, država je, baš kao u doba nacional-socijalizma, htela da kontrološe godišnje odmore građana. "Glavni ponuđači godišnjeg odmora su bili slobodni nemački sindikati,“ kaže Špode.

Organizacija je bila pod potpunom kontrolom SED-a, Jedinstvene socijalističke stranke Nemačke. Tako je na odmor mogao da ide svaki građanin istočne Nemačke. Međutim, izbor destinacija za odmor nije bio slobodan. Onima koji nisu hteli da svoj godišnji provedu u Nemačkoj, bilo je dozvoljeno da putuju samo u druge socijalističke zemlje - na primer, u Mađarsku, Čehoslovačku ili Poljsku. Tek s padom Berlinskog zida 1989. godine, građani istočne i zapadne Nemačke smeli su sami da odaberu gde će da putuju i tako istražuju svet.

Najlepša nedelja u godini

Ipak, ne žele svi Nemci da putuju u inostranstvo: "Nemačka je za Nemce još uvek najvažnije turističko odredište", objašnjava geograf Jirgen Šmude, sa Univerziteta u Minhenu. Osim toga, Nemci su u međuvremenu promenili i navike. Iako budžet za putovanja Nemaca od 2012. više nije velik, te su titulu onih koji najviše putuju po svetu morali da prepuste Kinezima, izgledi za turizam u Nemačkoj su još uvek dobri.

"Pojavio se trend da ljudi putuju po više puta godišnje. Putovanja su tada kraća, ali češća. Ranije se odmor odvijao isključivo leti", dodaje Šmude.

Zbog toga se Nemci koji vole da putuju mogu pronaći na autoputevima i aerodromima čak i van letnje sezone.

Autori: Mark foon Lipke Švarc/ Nevena Cukućan

Odgovorna urednica: Dijana Roščić