1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od psihijatra do ratnog zločinca

Bivši lider bosanskih Srba Radovan Karadžić tereti se za najteže ratne zločine, uključujući genocid nad Bošnjacima Srebrenice. Gotovo 13 godina bio je jedan od najtraženijih ljudi u svetu.

Radovan Karadzic

Radovan Karadzic

Put Radovana Karadžića od psihijatrai pesnika, preko vođe bosanskih Srba do Haga praćen je ratnim zločinima kakvi u Evropi nisu viđeni od Drugog svjetskog rata. U svom prvom javnom istupu koji je zaprepastio građane Bosne i Hercegovine, Radovan Karadžić je za skupštinskom govornicom otvoreno najavio stradanja muslimana u Bosni i Hercegovini. “Nemojte da mislite da nećete odvesti Bosnu i Hercegovinu u pakao, a muslimanski narod možda u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovdje”, rekao je Karadžić pred televizijskim kamerama u Skupštini Republike Bosne i Hercegovine.

Haška optužnica Karadžića tereti za genocid u Srebrenici

Haško tužilaštvo smatra da je Radovan Karadžić najodgovorniji za ratne zločine u BiH. Optužnica ga, između ostalog, tereti i za genocid nad Bošnjacima Srebrenice. Srpske snage pod direktnom komandom Ratka Mladića su u tzv. Sigurnoj zoni Srebrenica ubile više od 8.000 Bošnjaka. Nakon pada enklave, Karadžić nije propustio priliku da istakne i sopstvene zasluge za Srebrenicu.

“Mi smo željeli i stvorili smo od Mladića legendu. Jer, mi znamo da naš narod voli legende. Međutim, propustili smo da iznesemo i uspjehe pojedinih komandanata korpusa. Recimo sada Krstić, koji je isplanirao preda mnom, i ja sam mu odobrio taj zadatak za Srebrenicu, koji je to izvanredno uradio. Naravno, pomaže i Mladić i Glavni štab (Vojske Republike Srpske) i svi drugi, ali treba znati da je taj Krstić veliki vojskovođa.”

Optužbe za ratne zločine nad građanima Sarajeva

Radovana Karadžića optužnica tereti i za ratne zločine nad stanovnicima Sarajeva, posebno za višegodišnje granatiranje glavnog grada BiH, kao i za uzimanje pripadnika mirovnih snaga Ujedinjenih naroda (UNPROFOR) za taoce. U vrijeme NATO intervencije 95. godine, snage bosanskih Srba pod Karadžićevom i Mladićevom kontrolom zarobile su na stotine mirovnjaka UN-a koje su potom koristile kao živi štit. Karadžić će ostati upamćen i po izjavi datoj nakon masakra koje su snage bosanskih Srba počinile na sarajevskoj pijaci Markale, iako su bh i međunarodni eksperti, a kasnije i Haški sud, ustanovili da je granata ispaljena sa položaja Vojske Republike Srpske. “Uvijek kada smo bili u prijelomnom trenutku pregovora ili kada je neka važna ličnost dolazila u Sarajevo, bili smo svjedoci masakriranja sopstvenog muslimanskog naroda od strane muslimanske vlade.”

Radovan Karadžić skoro 13 godina izbjegavao pravdu

Od Dejtonskog sporazuma Radovan Karadžić je u bjekstvu. Dugo se sumnjalo da se krije po vrletima jugoistočne Bosne i Hercegovine. NATO i snage Evropske unije (EUFOR) su u više navrata izvodile akcije koje su imale za cilj hapšenje prvooptuženog s tzv. Haške liste, Radovana Karadžića ali su sve okončane bez uspjeha. Međunarodna zajednica godinama je provodila akciju suzbijanja mreže Karadžićevih pomagača, a pritisak se vršio i na Srbiju, koju Tužilaštvo Haškog suda već deceniju optužuje za skrivanje najtraženijih osumnjičenih za ratne zločine. Nakon hapšenja Karadžića i Stojana Župljanina, od prvooptuženih s Haške liste na slobodi su još Ratko Mladić i Goran Hadžić.

  • Datum 22.07.2008
  • Autor Samir Huseinović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Egbn
  • Datum 22.07.2008
  • Autor Samir Huseinović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Egbn