1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

RUBRIKE

Od početka 2007: Zona slobodne trgovine na Balkanu

Do kraja ove godine zemlje jugoistočne Evrope, uz podršku Brisela, trebalo bi da dogovore ukidanje carina na sve industrijske i neke poljoprivredne proizvode

Slobodan protok: roba na Balkanu baš kao i saobraćaja na ovom trgu u Bukureštu, rumunskoj prestonici u kojoj je održan samit jugoistočne Evrope

Slobodan protok: roba na Balkanu baš kao i saobraćaja na ovom trgu u Bukureštu, rumunskoj prestonici u kojoj je održan samit jugoistočne Evrope

Sporazum bi na snagu trebalo da stupi već naredne godine jer su u Bukureštu predastavnici Evropske unije i šefovi vlada većine zemalja jugoistočne Evrope načinili odlučujuči korak ka formiranju zone slobodne trgovine na Balkanu. Jedan ugovor trebalo bi da zameni 31 do sada postojeći bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini čime bi i birokratija bila smanjena.

Austrijski kancelar i predsedavajući Unije, Volfgang Šisel, ukazao je da privreda jugoistočne Evrope ima ogroman potencijal koji sada treba da se iskoristi: «Države jugoistočne Evrope više od dve trećine svoje spoljnotrgovinske razmene imaju sa Evropskom unijom. To pokazuje kakve mogućnosti za razvoj trgovine između tih zemalja još postoje i to pre svega za manja preduzeća koja i kreiraju najveći broj radnih mesta.»

Zona slobodne trgovine trebalo bi da se proteže od Crnog mora do Jadrana a pripadaće joj sve države koje još nisu članice Evropske unije: Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Albanija, Srbija i Crna Gora ukuljučujući Kosovo, Makedonija i Moldavija a na kratko vreme, pre no što naredne godine uđu u EU, i Bugarska i Rumunija.

Rumunski premijer Kalin Popesku-Tarančeanu ističe da je upravo zato od posebnog značaja angažman Bukurešta na ovom projektu: «Ovaj region poseduje ogroman potencijal. Svaka od naših zemalja pojedinačno može znajačno da poboljša svoje rezultate. Optimum, na žalost, još nije dostignut. Rumunija to želi da promeni i na tome već radi. Ovaj će sporazum ojačatio poverenje investitora, poboljšati našu konkurentnost i doprineti stabilizaciji regiona.»

Nisu svi premijeri koji su dopoutovali na samit prema ideji jedinstvenog sporazuma o slobodnoj trgovini bili tako pozitivno nastrojeni. Hrvatska je stahovala od oživljavanja nekadašnje Jugoslavije a distancirana je na početku bila i makedonska vlada. Zagreb, naime, već pregovara o pristupanju Evropskoj uniji a Skoplje se nada da će pregovore sa Briselom uskoro početi. Obe države izražavaju bojazan da bi zona slobodne trgovine mogla da postane neka vrsta proširene čekaonice za članstvo u Uniji.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren jeste podsetio na zamor koji je prijem novih članica izazvao među starim državama EU. Predsedavajući Evropske unije Šisel stoga je insistirao da iz samih kandidata za članstvo treba da stižu vesti koje će ohrabrivati nastavak proširenja – a takva vest bila bi i ova o regionalnoj saradnji.

Krajem narednog meseca trebalo bi da počnu ekspertski razgovori o zoni slobodne trgovine u južnoj Evropi. Sporazum o oslobađanju od carina na uvoz i izvoz industrijske robe – jer će izuzetke pre svega činiti poljoprivredni proizvodi – mogao bi da bude gotov do kraja godine.

  • Datum 07.04.2006
  • Autor Gervald Herter iz Bukurešta
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8RK
  • Datum 07.04.2006
  • Autor Gervald Herter iz Bukurešta
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/B8RK