1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Od "nemoći" do moći EP

Danas se obeležava Dan Evrope. A jedna od najstarijih institucija EU jeste Parlament koji se prvi put sastao 1952. Tek na izborima 1979. njegovi članovi su direktno birani. I njegova moć je otada polako sve više rasla.

default

Evropski parlament u Strazburu

Čak 63 odsto Evropljana izašlo je 10. juna 1979. godine na izbore, što je za 20 odsto više nego na poslednjim izborima 2004. godine. Nekadašnji danski poslanik Jens Peter Bonde se priseća: „Kada sam 1979. prvi put izabran to nije bio pravi Parlament. Bila je to planeta za sebe. Parlament nije imao nikakva ovlašćenja. Mogli smo da usvajamo rezolucije, ali nismo imali nikakav uticaj.”

Prvi predsednik EP - žena

Prva predsednica Parlamenta bila je francuska političarka i borac za prava žena Simon Vejl. Ona je između ostalog u Francuskoj izdejstvovala legalizaciju abortusa. Svoju borbu za prava žena nastavila je i u Evropskom parlamentu u Strazburu. Sa njom na čelu, Parlament je 1984. odbacio budžet koji je predložila Evropska komisija. Već te 1984. godine italijanski poslanik Altiero Spineli strasno se zalagao za Evropski ustav. Spineli je zahtevao od Parlamenta da glasa za evropsku federaciju. 1984. je prvi put u Parlament ušla ekstremna desnica i tu se zadržala deset godina. Komunisti su prisutni već 30 godina. Broj evroskepričara je od 1994. godine u stalnom porastu.

Današnji predsednik parlamenta Hans Gert Petering napominje da Parlament iza sebe ima dugi put: „Evropski parlament je od prvog dana imao uticaja, ali 1979. nije bio nadležan za usvajanje zakona. Za to smo morali da se borimo godinama, do ugovora iz Mastrihta i Amsterdama.”

Hans-Gert Pöttering

Hans Gert Petering

1987. godine Parlament je prvi put dobio pravo saodlučivanja. Danas je potrebno da se predstavnici nacionalnih vlada i parlament EU slože u dve trećine slučajeva, u suprotnom, zakon ne može biti usvojen. Pa i pored toga EP nije ovlaščen da iznosi nacrte zakona ili da bira jednu vladu. Nekadašnji predsednik Parlamenta Klaus Henš ipak smatra da moć Parlamenta nije zanemarljiva. „Ne moramo verovati da Evropski parlament ima ista prava kao jedan nacionalni parlament. Mi smo internacionalni parlament i mi smo parlament jedne jake Unije. Samim tim ne možemo biti kopija nacionalnog parlamenta na evropskom nivou.“

Jedinstvena institucija

Evropski parlament je sa svojih 784 poslanika, 23 službena jezika, osam poslaničkih klubova i mnoštvom partija jedinstvena institucija. „Spolja nepregledan i potcenjen, ali ipak jako uticajan“, prosuđuje o Parlamentu politikolog Džeki Devis iz Evropskog političkog centra. „Smatram da je jako važan i u suštini važniji od nacionalnih parlamenata. Jer Evropski parlament ima pravo da zajednički odlučuje o opštim političkim pitanjima. Komisija može samo da predlaže, a vlade moraju da pregovaraju kako bi sa Parlamentom došle do kompromisnog rešenja.


Autor: Bernd Rigert / Zorica Dragićević

Odgovorni urednik: Ivana Ivanović

  • Datum 09.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HmeA
  • Datum 09.05.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/HmeA