Od nemačkih volontera može se puno naučiti

DW: Koliko je važno u udruženjima, poput Udruženja Sunce, imati volontere iz Nemačke?

Tatjana Spasojević: Za naše Udruženje, nadam se i za ostala, veoma je bitno imati volontere. Ali posebno ovakve volontere, kao što mi imamo poslednjih pet godina iz Nemačke, gde deca, odnosno naši štićenici, mogu da steknu neka nova iskustva, nešto čega nema na našem području, dakle da se druže na i neke druge načine. Već pet godina imamo veoma lepo i pozitivno iskustvo sa dosadašnjim volonterima, koji su ovde boravili. Oni su ostali naši dragi prijatelji, koji se nama vraćaju, odnosno koji nama i dalje dolaze u posetu, borave neko vreme kod nas. I deca ih jako vole i stalno ih se rado sećaju i pričaju o njima. Oni nam omogućavaju neki novi pristup, neke nove načina rada. A to je pristup rada iz Nemačke. Tako oni, kada prvi put dođu ovdje, pa odu na odmor u Nemačku, vrate se zatim sa nekim novim idejama.

Je li na prostorima bivše Jugoslavije i Bosne i Hercegovine još uvek potrebna pomoć stranaca?

Verujem da jeste. Jeste da rata nema evo više već skoro 20 godina. Ali mislim da su neke ljudske vrednosti ostale i dalje - da tako kažem - poremećene, i da i posle rata, i posle svih dešavanja, mi još nismo spremni, ili možda i ne želimo, sami da vodimo računa o sebi. Mislim da bez pomoći stranaca, bez njihovog boravka u Bosni i Hercegovini, da bi stvari možda donekle izmakle kontroli.

Kako se na dobrovoljni rad dobrovoljaca iz Nemačke gleda u Derventi, odnosno u Bosni i Hercegovini?

U Derventi već svi znaju, sve organizacije, da Udruženje Sunce ima volontera iz Nemačke. To svi pozdravljaju i pohvaljuju. Osim toga, imam osećaj da i drugi, domaći volonteri više dolaze otkad imamo volontera iz Nemačke, da se više angažuju po uzoru na njega, nego što je to bio slučaj ranije, dok nismo imali volontera iz inostranstva. Mislim da su naši mladi kroz angažman nemačkih volontera uvideli šta zapravo znači volontirati, šta znači deliti svoje vreme i poklanjati ga deci sa posebnim potrebama. To svi građani pozdravljaju s oduševljenjem.

Na koje poteškoće nailaze volonteri iz Nemačke kad dođu u BiH?

Mislim da je jezik barijera u početku. Nadam se da je to i jedina barijera. I verovatno je to i neko prvo razdoblje adaptacije, u smislu upoznavanja mentaliteta ljudi. Ali oni to brzo pređu.

Koji je Vaš utisak o volonterima iz Nemačke?

Ja lično sam radila sa dosta njih. Volim da ih saslušam. To su mladi, pametni ljudi od kojih možete puno da naučite. I zaista se vrlo rado i dan danas sa bivšim našim volonterima čujem i dopisujem i stalno smo u kontaktu. Na neki način, tako postanemo i porodica.

Intervju: Marina Martinović
Redakcija: Jakov Leon