1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od Karađorđeva do Dejtona

Ne postoji pisani trag sa sastanka Tuđmana i Miloševića 1991. u Karađorđevu, ali mnoge indicije govore u prilog tome da je na tom sastanku bilo reči o podeli BiH, ocenjuje nemački profesor Holm Zundhausen.

default

Franjo Tuđman i Slobodan Milošević

Berlinski profesor i ekspert za jugoistočnu Evropu Holm Zundhausen podseća na tri važna sastanka: 27. decembra 1991. godine Franjo Tuđman i njegovi najuži saradnici sastaju se sa predstavnicima bosanskih Hrvata, gde Tuđman predstavlja svoju viziju proširene Hrvatske. Početkom 1992. godine dolazi do sastanka savetnika Radovana Karadžića i Nikole Koljevića sa Tuđmanovim saradnicima, gde se vode diskusije o podeli Bosne i Hercegovine. Podela Bosne i Hercegovine tema je i sastanka između Radovana Karadžića i Mate Bobana, održanog 6. maja 1992. godine.

Profesor Zundhausen tvrdi da sva tri pomenuta sastanka govore u prilog tome da im je morao prethoditi jedan, na kojem je dogovoren nacrt plana podele, i to onaj strogo poverljivog karaktera, održan 25. marta 1991. u Karađorđevu, u četiri oka dva tadašnja predsednika Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića.

Dr. phil. Holm Sundhaussen

Berlinski profesor i ekspert za jugoistočnu Evropu Holm Zundhausen

„Polazim od pretpostavke da svi ti razgovori nisu bili dovoljni da bi bila usaglašena konačna, pisana verzija nekog sporazuma, ali činjenica je da su na sastancima vođeni pregovori“, kaže nemački profesor.

„Milošević je prevario Tuđmana“

Tokom 1991. i 1992. godine, Slobodan Milošević nije bio spreman da se odrekne delova Hrvatske u kojim je bilo gusto naseljeno srpsko stanovništvo. Istovremeno, Miloševiću nije bio cilj ni da postigne dogovor sa Tuđman oko podele Bosne i Hercegovine. Sastanke je inicirao da bi prevario ili umirio Tuđmana, a Tuđman je na to naseo, smatra profesor Zundhausen.

„Zanimljivo je da je Tuđman prethodno znao da se komisija Evropske zajednice jasno izjasnila da granice unutar Jugoslavije ne smeju da budu jednostrano promenjene, a posebno ne uz nasilje. Na osnovu toga, pomenuti sastanci uopšte nije trebalo da budu održani. Hrvatska je i priznala Bosnu i Hercegovinu kao suverenu državu, tako da je ponašanje Franje Tuđmana tokom rata u Bosni i Hercegovini ekstremno narušilo ne samo njegov lični ugled, već i ugled Hrvatske u inostranstvu“, kaže Zundhausen.

U nastavku: Svetski lideri su znali za tajni plan podele BiH

DW.COM