1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Od falsifikatora do tehnološke supersile

Kina je godinama služila svetu kao mesto za jeftinu proizvodnju. Put kao ekonomskoj sili ta zemlja je skratila kopirajući druge. Sada je Kina i sama zemlja inovacija i novih tehnologija.

Kineski brendovi još uvek su malo prisutni u Nemačkoj. Izuzetak je „Huavei“ (Huawei). U potrazi za pametnim telefonom, potrošači sve češće prvo gledaju cenu, pa tek onda kvalitet. Ali „Huavei“ je više nego jeftinija verzija „Epla“ (Apple). Kompanija je osnovana krajem 80-ih u specijalnoj ekonomskoj zoni u Šenženu i odavno je prerasla u tehnološki koncern. Kao i druga kineska telekomunikaciona firma ZTE i „Huavei“ spada u vodeće svetske vlasnike patenata.

Philipp Böing Zentrum für Europäische Wirtschaftsforschung

Filip Being: Kina će se naći na samom vrhu po tehnološkim inovacijama u narednih pet do deset godina

Kina je 2012. pretekla Nemačku po broju prijavljenih patenata – sada su samo SAD i Japan ispred nje. Od 650.000 prijavljenih patenata u Kini, 60 odsto je nastalo u firmama. „To nam pokazuje da je transformacija kineskog inovacionog sistema završena“, ocenio je Filip Being je prošle sedmice na ekonomskom forumu u Manhajmu. Taj naučnik iz Centra za evropska ekonomska istraživanja, pri tom misli na transformaciju iz planske ekonomije u kojoj se istraživanja vrše u institutima, odvojeno do proizvodnje, u tržišno orijentisan sistem u kojem je sama firma pokretač inovacija.

Spremna da postane tehnološka supersila

„Kina je veoma ambiciozna u nameri da postane tehnološka nacija i trenutno je na putu da taj cilj i ostvari“, kaže Being u intervjuu za DW. Sa dva odsto bruto domaćeg proizvoda, Kine već ulaže više u istraživanja i razvoj od Evropske unije, navodi Being. To što on na Kinu već sada ne gleda kao na tehnološku silu, zasniva se na sledećem: „Ekonomska vrednost patenata neravnomerno je raspoređena. U Kini imamo masu prijava za patente, ali je njihova prosečna vrednost i dalje relativno mala.“ Being međutim očekuje da će se Kina naći na samom vrhu u narednih pet do deset godina.

Endru Tilecote sa Univerziteta u Šefildu je skeptičan. Iako se slaže da u toj zemlji ima dinamičnih firmi, on Kinu, generalno gledano, ne smatra inovativnom. „Jedan od razloga je što najbolji umovi u zemlji radije odlaze u strane firme“, ocenio je Tilecote u Manhajmu.

Georg Schütte Bundesministerium für Bildung und Forschung

Georg Šite: Nemačka želi partnerstvo sa Kinom

„To više nije više tako“, usprotivio mu se Albert Hojzer, direktor BASF za azijsko-pacifički region. Diplomci vrhunskih univerziteta odlaze i u državna preduzeća, jer tamo mogu da naprave potpuno drugačiju karijeru nego u zapadnoj firmi. Nemački hemijski koncern BASF je otkrio Kinu kao mesto za istraživanja i uložio 55 miliona evra u svoj razvojni centar u Šangaju. Do 2020, četvrtina istraživača BASF biće aktivna u azijsko-pacifičkom regionu – većina njih upravo u Kini.

Nemačko-kineska godina inovacija

Georg Šite, državni sekretar u Ministarstvu obrazovanja i istraživanja, taj trend naziva „globalizacijom istraživanja i razvoja“. Nemačka u toj oblasti želi partnerstvo sa Kinom: kancelarka Angela Merkel i kineski predsednik Si Đinping saglasili su se ovog proleća u Berlinu, da 2015. godinu proglase „Godinom inovacija“. „Tada će posebno biti reči o pitanjima kao što su urbanizacija, odnosno razvoj velikih gradova. Želimo da podstaknemo zaštitu životne sredine, energetike, modernu mobilnost“, rekao je Šite za DW.