Od dobrodošlice do prisilnog vraćanja
4. septembar 2017.
Avgust 2015.
Nemačka je 25. avgusta odlučila da suspenduje dablinsku proceduru za Sirijce, a to je značilo da sirijske izbeglice nisu morale da se vraćaju u članicu Evropske unije na čije tlo su prvo stupile.
Angela Merkel 31. avgusta izjavljuje „Uspećemo“ (Wir schaffen das). Nemačka kancelarka izgovorila je to u trenutku kada se Evropa suočavala s najvećom izbegličkom krizom proteklih godina. Ratovi na Bliskom istoku, posebno u Siriji, rezultirali su odlukom nemačke vlade da garantuje zaštitu stotinama hiljada izbeglica. Merkelova je tu odluku obrazložila „nacionalnom dužnošću“.
Septembar 2015.
Četvrtog septembra Nemačka i Austrija počele su da puštaju preko granica izbeglice koje su se „nasukale“ u Mađarskoj. Na glavnoj železničkoj stanici u Minhenu brojne izbeglice sa oduševljenjem su dočekali nemački dobrovoljci noseći pritom transparente s natpisima „Dobrodošli“. To je promovisalo „nemačku kulturu dobrodošlice“ i Nemačka je postala najpoželjnija evropska destinacija za potražioce azila.
Dve nedelje kasnije, 13. septembra, Nemačka je ponovo počela da pooštrava kontrole na svojim granicama prema Austriji, a vozovi na relacijama između te dve zemlje su zaustavljani. Stizalo je naime na hiljade izbeglica i mnogi manji nemački gradovi s takvim talasom apsolutno nisu mogli da se nose.
Oktobar 2015.
Evropska unija i Turska postigle su dogovor o kontroli migrantskog talasa. Petnaestog oktobra Bundestag usvojio je izmene Zakona o azilu u okviru koga je predviđeno da su i Albanija, Kosovo i Crna Gora postale tzv. „sigurne zemlje porekla“.
Novembar 2015.
Uvedena je zabrana prava na spajanje porodica za potražioce azila sa nižim statusom zaštite. Usto je nemačka vlada odlučila i da formira posebne prihvatne centre za izbeglice koje nemaju izgleda da ostanu u Nemačkoj.
Decembar 2015.
U Nemačku je tokom 2015. došlo ukupno 890.000 potražilaca azila. Te godine zabeleženo više od 1.000 incidenata ili napada na azilantske domove, naveo je Savezni ured za kriminal.
Tokom proslave Nove godine na području oko glavne železničke stanice u Kelnu dogodili su se brojni slučajevi seksualnog uznemiravanja, silovanja i krađe. Počinioci su – kako je potvrdila policija, kao i brojni svedoci – prema izgledu bili „poreklom iz Severne Afrike“. Pojedini kritičari tvrdili su da je kancelarkina politika otvorenih vrata za potražioce azila odgovorna za to što su ti počinioci uopšte došli u Nemačku.
Mart 2016.
Slovenija, Hrvatska, Srbija i Makedonija zatvorile su svoje granice za migrante i time ujedno i tzv. Balkansku rutu koju su brojne izbeglice koristile da bi dospele u Nemačku. Desni populisti iz stranke Alternativa za Nemačku (AfD) osvojili su poslaničke mandate na izborima u tri nemačke pokrajine, a Evropska unija i Turska potpisale su dogovor o tome da se migranti koji iz Turske pristignu u Grčku – vrate u Tursku.
April 2016.
Evropska unija počela je da vraća izbeglice i migrante iz Grčke u Tursku i istovremeno da raspoređuje Sirijce iz Turske po zemljama Evropske unije.
Maj 2016.
Evropska komisija započela je da razrađuje predloge o kažnjavanju članica Evropske unije koje ne ispunjavaju zadate kvote za prihvat potražilaca azila.
Jul 2016.
Devetnaestog jula jedan 17-godišnji potražilac azila iz Avganistana ranio je sekirom i 20 putnika u vozu u blizinu Vircburga na jugu Nemačke, 25. jula, takođe na jugu zemlje, u Ansbahu, jedan sirijski potražilac azila digao je sam sebe u vazduh i pritom ranio 15 ljudi.
Decembar 2016.
Četrnaestog decembra Nemačka je čarter-letom vratila je u Avganistan prve ljude kojima je odbijen zahtev za azil; to je bio početak te vrste deportacija iz Nemačke.
Devetnaestog decembra, Anis Amri iz Tunisa kojem je odbijen zahtev za azil, namerno je uleteo teretnim kamionom među ljude na jednom božićnom vašaru u Berlinu. Poginulo je dvanaest ljudi, a 56 je povređeno. Amrija je kasnije ubila policija u blizini italijanskog grada Milana. Taj napad takođe je pod znak pitanja stavio kancelarkinu politiku otvorenih vrata za potražioce azila.
Februar 2017.
Podstaknuta napadom Anisa Amrija u Berlinu, Angela Merkel je predstavila novi plan za ubrzavanje deportacija onih kojima je odbijen zahtev za azil – posebno u Avganistan.
Mart 2017.
Trećeg marta Angela Merkel postigla je dogovor sa Tunisom o tome da ta zemlja prihvati nazad 1.500 tunišanskih migranata iz Nemačke.
Avgust 2017.
Merkelova se 11. avgusta srela s komesarom za izbeglice UN Filipom Grandijem i obećala Međunarodnoj organizacija za migracije i UNHCR-u da će im staviti na raspolaganje 50 miliona evra. Ona je takođe obećala i da će podržati borbu protiv krijumčarenja ljudi na Sredozemnom moru.
Krajem meseca, 28. avgusta, nemačka kancelarka, zajedno sa liderima Francuske, Italije i Španije, sastala se u Parizu sa više afričkih državnika kako bi raspravljali o načinima da se suzbije migrantski talas ka Evropi. Raspravljalo se između ostalog i o prihvatnim centrima u afričkim zemljama, kao i o opciji da se odmah u tim zemljama proveravaju šanse za dobijanje azila.