Od džeparca do prvog bankovnog računa

Skoro tri milijarde evra - deca u Nemačkoj još nikada nisu imala toliko novca na raspolaganju. Zato nije čudo da mnoge banke pokušavaju da ih uvere kako bi već od malih nogu svoju ušteđevinu trebalo marljivo da čuvaju na bankovnim računima. Privatni klijenti su za banke i inače vrlo atraktivni, pa zato pokušavaju da ih vežu uz sebe već u rano doba. Tako Hipo ferajnsbanka poklanja figurice od Lego kocki za svaku treću uplatu veću od 10 evra, Komercbanka daruje 20 evra za otvaranje štedne knjižice za dete, Folksbanka deli atraktivne stripove, Hamburger šparkase mami mlade klijente kamatama na štednju, o kojima odrasli mogu samo da sanjaju: četiri posto.

"Banke se trude oko dece jer je poznato da mnogi klijenti ostaju verni svojoj prvoj banci", kaže Dorotea Mon iz saveznog Udruženja za zaštitu potrošača. Mihael Mandel iz Komercbanke potvrđuje: "Deca i omladina su budući klijenti. Mi želimo da ih pridobijemo atraktivnim ponudama kao što je besplatan tekući račun. To je način da ih kao klijente zadržimo i nakon završetka obrazovanja."

Skoro tri milijarde evra na raspolaganju

Veliki koncerni su već odavno shvatili da su deca i mladi važan privredni faktor. Aktuelna studija o deci kao potrošačima instituta Egmont Ehapa, zasnovana na reprezentativnom ispitivanju na uzorku od 1.650 od oko šest miliona nemačke dece starosti od šest do 13 godina, došla je do sledećeg zaključka: deca u Nemačkoj danas za džeparac dobijaju u proseku 27,18 evra, što je najviše u poslednjih 20 godina. "Ako se samo saberu džeparac i novac koji na poklon dobijaju deca starosti od šest do trinaest godina, onda je toj skupini u 2012. godini na raspolaganju ukupno 2,87 milijardi evra", kaže Ralf Bauer, šef tima koji je izradio studiju.

Od te spoznaje svi žele da imaju neke koristi. "Skoro sve banke deci nude bolje kamate nego odraslima", izveštava Maks Herbst iz konsultantske kuće FMH koja upoređuje poslovanje banaka. No, novčane institucije obično ograničavaju visinu štednih uloga kako roditelji ne bi svoju ušteđevinu čuvali na dečjim računima.

Studija instituta Egmont Ehapa pokazuje da 85 posto dece deo novca redovno ostavlja na stranu. Njih 82 posto ima svoju štednu knjižicu, 16 posto sopstveni tekući račun. Na dečjim bankovnim računima u proseku se nalazi 789 evra. Deca najčešće štede za novi mobilni telefon (16 odsto), kompjuter (13 odsto) i igračke (10 odsto).

Raspolaganje novcem

Najveća nemačka banka Dojčebank tvrdi da za nju u prvom redu nije važno pridobijanje budućih klijenata. "Uz štednju i ulaganje novca neophodno je i razumevanje ekonomije", objašnjava se u saopštenju ureda za odnose s javnošću te novčane institucije. Zato više od 1.300 njenih zaposlenih dobrovoljno učestvuje u inicijativi "Finansijsko opšte obrazovanje" koja se sprovodi po školama. Oni učenicima objašnjavaju smisao štednje, kredita i privatnog penzijskog osiguranja.

"Važno je da se deca pravovremeno nauče da raspolažu novcem. To obuhvata i posedovanje bankovnog računa i štednju. Ne bih hteo da navodim starosnu granicu za otvaranje prvog računa, o tome treba odlučivati zavisno od pojedinačnog slučaja", kaže Dorotea Mon iz saveznog Udruženja za zaštitu potrošača. Ona upozorava: "Roditelji treba da razmotre ponude banaka nezavisno od poklona kao što su igračke ili slatkiši".

ajg/ii/dpa