1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Od braće Skladanovski do ratne propagande

Prva filmska projekcija pripisuje se francuskoj braći Limijer, ali malo ljudi zna da su Nemci bili gotovo jednako brzi. Od kada je filma, postoji i nemački film. Evo prvog dela istorije – od nastanka filma do I sv. rata.

Filmska traka

Filmska traka

Maks i Emil Skladanovski važe za pionire nemačkog filma. Prvog novembra 1895. dva brata su u Berlinu prvi put prikazala filmove svojim bioskopom – jednostavnim projektorom. Publika je bila oduševljena – u 15 minuta, koliko je trajala projekcija, videli su kengura koji boksuje, decu koja plešu i žonglera. Braća Skladanovski i drugi su isprva dokumentovali scene svakodnevice – alarm berlinske vatrogasne stanice, dolazak voza u stanicu, delove opera i opereta.

Lagano je počinjao i prelaz sa dokumentarnog na fiktivni film, otvarani su bioskopi, produkcija je eksplodirala. Čak je 1910. bilo predloga da se uvede porez na svečanosti – i Carstvo je želelo da zaradi na novoj branši. „Moglo bi da se kaže i da nemačka filmska istorija počinje 1911/12. Tada su se pojavili i dugi filmovi, koji liče na ove današnje i u kojima se prepoznaju specifičnosti Nemačke. Recimo film ‘Student iz Praga’ iz 1913“, kaže istraživač filma Hans Helmut Princler.

„Student iz Praga“ važi za prvi nemački film sa umetničkim ambicijama. Ova drama opisuje uspon i pad koji po svaku cenu želi da bude deo noblesa. U ovom filmu su prvi put korišćene neke tehnike filmske montaže kao što je ukrštanje više slika. „Student iz Praga“ je označio definitivni prelaz sa filma zasnovanog na principima teatra, na film kao posebnu kategoriju.

Montaža i osvetljenje

Student iz Praga

Student iz Praga

Bilo je to vreme važnih otkrića za film. U upotrebu su ušli totali, široki snimci, pokretna kamera, svetlosni efekti i trikovi, promena perspektive i oštrine kao i zatamnjivanje slike. Tržište nije ostalo nemo na ogromno interesovanje nemačke publike. Već 1913. godine je bilo 28 produkcijskih kuća, a samo šest godina kasnije bilo ih je 245! Još 1912. je u berlinskom Babelsbergu izgrađen čuveni najveći filmski studio u Evropi.

„Po prvi put je postojao studio koji je pre svega imao odlično osvetljenje, što je optimalno za snimanje filma. Već su postojali studiji sa dobrim svetlom, ali Babelsberg je bio korak dalje što se tiče tehničke dimenzije“, kaže Princler.

Film u kandžama rata

Filmgeschichte

Kristijan Ilgner

Prvi svetski rat doneo je sijaset patriotskih i propagandnih filmova. Međutim, publika takav film nije mogla da proguta, posebno posle miliona žrtava rovovskih borbi u Flandriji. Zbog toga se film vraća temama iz mirnih vremena. Najpoznatija ostvarenja iz tog perioda su „Golem“, „Homunkulus“ i „Drugi“. Čuveni pozorišni reditelji, scenaristi i glumci posvetili su se filmu. Bilo je velikih imena kao što su Paul Vegener, Maks Rajnhart, Maks Halbe, Frank Vedekind, Gerhart Hauptman i Elze Lasker-Šiler. Taj period su obeležile i dve glumice – Asta Nilsen i Heni Porten.

Još je jedan trenutak bio posebno važan u razvoju nemačkog filma, kaže Hans Helmut Princler: „1917. je osnovan Univerzum film kako bi podbadao Nemce na rat. To je istorija filma, ali i istorija politike.“ Univerzum film je nastao sredinom Prvog svetskog rata – zvanično ga je osnovala Nemačka banka, ali iza svega je stajao Rajh. Cilj je bila ratna propaganda u zemlji i inostranstvu. Međutim, banka nije imala nikakve koristi od vojne propagande i, posle sukoba sa vlastima, Univerzum film više nije pravio propagandne filmove.

Autori: Mihael Marek / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon