Od Arida i sličnih – nema zaštite

Povodom terorističkog napada na frankfurtskom aerodromu list Lajpciger folkscajtung piše: „Opasnost od terorizma nije apstraktna, nego realna i sada ima novi kvalitet. Napad islamista u Nemačkoj u kome je bilo žrtava službe bezbednosti nisu mogle sprečiti. Naime, nije u pitanju napad Al Kaide ili neke druge terorističke organizacije, nego je to delo pojedinca. Napad Kosovara izaziva šok i opterećuje odnose sa SAD čiji vojnici u Nemačkoj nisu bili bezbedni.

Sada bi trebalo proveriti gde su propusti u sistemu obezbeđenja, neophodan je oprez, trebalo bi pooštriti mere kontrole. Međutim, nema apsolutne zaštite od iracionalnih atentatora, ali bi na osnovu novog profila atentatora trebalo izvući odgovarajuće zaključke. U protivnom preostaje samo bespomoćnost.“

O opširnom tekstu u listu Velt pored ostalog se konstatuje: „Odmah u prvom saslušanju 21-godišnji Kosovar Arid U. priznao je da je ubio dva američka vojnika i više njih ranio, te da je delovao kao pojedinac. Napad je planirao i izveo bez pomoći drugih. Ministar unutrašnjih poslova Hesena Boris Rajn (CDU) naziva ga radikalizovanim islamistom. Tek bi istraga trebalo da utvrdi da li je on to zaista ili je reč o napadu motivisanom dubokom mržnjom prema okolini, mržnjom koja je tek u novije vreme gledanjem džihadističkih video snimaka projektovana na američke vojnike.

Ali ko bi nešto zamerio snagama bezbednosti? Prema svemu sudeći Arid U. do sada im je bio nepoznat. Nije bio zapažen ni u propagandi u internetu, niti je imao kontakte u islamističkim krugovima. Prvi rezultati istrage pokazuju da je mladi Kosovar provodio mnogo vremena za kompjuterom igrajući nasilne igre – pored ostalih „Black Ops“ čiji je cilj da se pobije što više vojnika. Od prošle jeseni gledao je i džihadističke video materijale. Izjavio je da je nekoliko dana pre napada gledao video u kome su prikazane navodne surovosti američkih vojnika, pored ostalog silovanje.

Da li je to bio okidač za napad? Na to pitanje odgovoriće istraga. Ali bilo bi lakomisleno zločin pripisati islamu kao religiji. Islamisti spremni na nasilje predstavljaju malu grupu i širom sveta veliki broj muslimana distancira se od nasilja i terora. Mirne revolucije u Egiptu i Tunisu potvrdile su želju muslimanskih naroda za slobodom i demokratijom. Pobeda tih revolucija najteži je poraz terorizma.“

List Rajnpfalc komentariše: „Nije nam tek od juče poznato da kod kuće odgojeni teroristi ne postoje samo u Velikoj Britaniji i Španiji, nego i u Nemačkoj. Ti mladi ljudi ne moraju da putuju u Avganistan da bi postali radikali, niti moraju da putuju u inostranstvo da bi vodili ‘sveti rat’. Oni su neupadljivi, ne izazivaju sumnju, prilagođeni su sve do dana napada. Oni se kreću ispod nivoa na kome bi službe bezbednosti obratile pažnju na njih i ne mogu ih zaustaviti ni najstroži propisi o bezbednosti.

To ih čini tako opasnim. Opasnost koju oličavaju dolazi iz drugog pravca. Opasnost su propovednici mržnje koji u džamijama – i još efikasnije preko interneta – nastoje da pridobiju mlade hrišćane i muslimane za svoj fundamentalistički islam i da ih radikalizuju. Zadatak je političara da se na neki način suprotstave tom izopačenom shvatanju verskih dužnosti ovih takozvanih misionara.“

Na sledećoj strani:

Islam je deo Nemačke

Islam je deo Nemačke

List Frankfurter rundšau komentariše: „Iza Arida U. nije nikakva teroristička organizacija. To saznanje umiruje i istovremeno izaziva uznemirenost. Dobra vest je da Frankfurt nije na nišanu Al Kaide ili neke druge terorističke organizacije koja bi mogla da pričini mnogo veću štetu od atentatora koji deluje kao pojedinac. Ali, napad pokazuje i u kojoj meri su bespomoćne službe bezbednosti. Na frankfurtskom aerodromu putnici su se odavno navikli na naoružane policajce u pancirnim prslucima. Ali Arida U. ti policajci nisu mogli da zaustave.“

O prekjučerašnjem zločinu list Frankfurter algemajne cajtung piše: „Uprkos onome što mnogi stalno prognoziraju, Nemci nisu paničari kada je reč o terorističkoj pretnji. Ministar unutrašnjih poslova se opredelio za težak, ali pažnje vredan stav da nema razloga da sada svuda bude više policajaca. Upravo na taj dan ponovio je i kritiku na račun izjave predsednika Kristijana Vulfa – to da islam pripada Nemačkoj ne može se na osnovu istorije ničim potkrepiti. Ali, Fridrih je ministar unutrašnjih poslova sada i odgovoran je za integraciju mnogobrojnih Nemaca muslimanske veroispovesti. Fundamentalizam, čije se nakazno lice pokazalo na frankfurtskom aerodromu ne sme da bude deo Nemačke i protiv njega se mora voditi borba.“

List Vestdojče cajtung piše: „Mladi čovek je, istina, stranog porekla, ali je gotovo celog života živeo u Nemačkoj, u jednom frankfurtskom predgrađu. Neupadljiv, spolja gledano možda potpuno integrisan. Ipak je očigledno sve više odbacivao zemlju u kojoj je živeo, radikalizovao se izolovan pred kompjuterom kod kuće, podstican i razjarivan od radikalnih islamista. I moguće je da je delovao potpuno sam, bez organizacione pomoći terorističkih mreža. Tempirana bomba koja je eksplodirala u sredu. Pritom je postupao veoma planski i usredsređeno – samo zahvaljujući tome što mu se zaglavio metak u cevi nije bilo više žrtava.

Međutim, bilo bi pogrešno panično reagovati zbog nove opasnosti. To bi samo išlo na ruku radikalnim islamistima. Mi moramo sa samopouzdanjem da se držimo našeg načina života i budemo ponosni na to što smo otvorena i tolerantna zemlja. Što ne znači biti naivan. Moramo se dosledno braniti od onih koji otvoreno propovedaju mržnju i nasilje.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević