Odšteta koju traže pojedinci - nemoguća | Evropa | DW | 07.09.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Odšteta koju traže pojedinci - nemoguća

U slučaju Varvarina samo Srbija može da podnese tužbe protiv Nemačke ili neke druge zemlje NATO. Zašto onda srpska država ne stoji iza podnosilaca tužbe iz Varvarina?

A view on the collapsed bridge over Velika Morava River in Varvarin, some 160km South of Belgrade on Sunday 30 May 1999, after NATO warplanes had bombed the bridge. At least 11 people were killed and 40 injured in the town where market day was held in the NATO raid on the bridge, the state-run news agency Tanjug reported. dpa

Zerstörte Brücke von Varvarin

U Karlsrueu je 3. septembra odbijena tužba pred Ustavnim sudom koju su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u Varvarinu 30. maja 1999. godine. Ta tužba je prošla kroz sve instance nemačkog pravosuđa i sada je nemački Ustavni sud stavio tačku na taj slučaj.

U napadu aviona NATO 30. maja 1999. godine, poginulo je 10, a povređeno 30 civila, od čega njih 17 teško.

Samo Srbija može podneti tužbu

Prof. Dr. Stefan Talmon, Inhalber des Lehrstuhls für Öffentliches Recht, Völkerrecht und Europarecht, Universität Bonn. Copyright: DW/Yunching Chang 17.04.2012, Bonn

Štefan Talmon

Nemački Ustavni sud je utvrdio da u međunarodnom pravu nema pravila prema kome pri povredama humanitarnog prava pojedinci mogu da od neke države traže odštetu. Bonski stručnjak za međunarodno pravo, profesor Štefan Talmon, kaže da u slučaju Varvarina "samo Srbija može podneti tužbe protiv Nemačke ili neke druge zemlje NATO.“

Ta situacija je značajna i za postupak koji se trenutno vodi pred sudom u Bonu: članovi porodica poginulih i povređeni u napadu u avganistanskom Kunduzu od 4. septembra 2009, tužili su Nemačku i traže odštetu. Reč je o napadu koji su izveli američki avioni a naredio nemački pukovnik – sada general – Klajn.

Odšteta koju traže pojedinci - nemoguća

Za advokatsku kancelariju koja zastupa porodice iz Varvarina, ta važeća pravna pozicija je „čudovišno konzervativna“ i nastala je zapravo na temelju nekadašnjih razmirica Nemačke sa Grčkom i Italijom oko obeštećenja za žrtve nacizma. Jedan od advokata Varvarinaca, Volfgang Kalek, kaže: „Mi smo smatrali da u današnje vreme zaštite ljudskih prava postoji obaveza država da plaćaju odštetu – pa i onda kada nju traže samo individue bez posredstva države.“

"Srbija mora da pokaže zrelost"

Wolfgang Kaleck, Generalsekretär des ECCHR (European Center for Constitutional and Human Rigths) posiert im Rahmen einer Pressekonferenz zur strafrechtlichen Verfolgung der Verantwortlichen für Folter in Guantanamo am 27.06.2013 in Berlin. Anlass der Pressekonferenz ist auch der Start des Films Fünf Jahre Leben, sowie die Ankündigung des US-Präsidenen, das Lager Guantanamo schließen zu wollen. Foto: Jörg Carstensen/dpa

Volfgang Kalek

No i bez obzira na to ostaje pitanje: zašto srpska država ne stoji iza podnosilaca tužbe iz Varvarina? Milan Antonijević, Direktor beogradskog Komiteta pravnika za ljudska prava, kaže da je to veoma teško pitanje:

„Srbija se nije mnogo potrudila da se bavi pitanjem reparacija žrtvama sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pa ni u ovom segmentu koji se odnosi na bombardovanje Srbije 1999. godine". Antonijević smatra da je najverovatniji razlog za takvo ponašanje želja srpskih vlasti da ne stvaraju napetost u međunarodnim odnosima i ne kvare pozicije svoje zemlje.

Uprkos tome Srbija će morati u toj oblasti da ispolji zrelost i suoči se i sa tim zadatkom, smatra Antonijević: „Posledice onoga što se desilo u Varvarinu su izuzetno teške i sa pravom se može postavljati pitanje odgovornosti jedne države - ipak odluka Saveznog ustavnog suda je pravno korektna i nije politički motivisana", kaže Antonijević.

Nada u Strazburu?

Varvarinskim žrtvama ostaje još samo mogućnost da podnesu tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Štefan Talmon procenjuje da bi šanse za uspeh bile vrlo male: "To nije slučaj za Sud u Strazburu. Taj sud se proglasio nenadležnim i u procesu "Banković", koji se takođe odnosio na NATO bombardovanje."

Autor: Saša Bojić

Odg. urednica: Ivana Ivanović